Trgovina - Srbija

Trpeza na odloženo

Gotovo svaki treći račun u supermarketima i ostalim trgovinama hrane plati se odloženo. Na ovo ukazuju trgovci, kada govore o strukturi plaćanja.

Naime, čekovima na odloženo građani plate do petine namirnica u trgovinama. Uz to, više od 40 odsto računa plaćenih karticama namiri se naknadno, u periodu od jednog do tri meseca, u zavisnosti od uslova bankara.

- Učešće počeka u prometu nekako se ustalilo uz male oscilacije - kažu trgovci.

- Na to je uticao relativno slab promet, kao i činjenica da su računi tanji, pa se narodu ne isplati da za manje svote troši čekove, koje banke teško daju.

Veličina prodajnog objekta direktno utiče na način plaćanja robe. Računi za velike, mesečne kupovine češće se izmiruju čekovima ili “plastikom”. Tako se u megamarketima oko 25 odsto računa plati karticama, dok se u ostalim trgovinama, supermarketima i manjim radnjama taj procenat kreće od 10 do 20 odsto. Sličan je i udeo počeka kod velikih trgovinskih lanaca i on se kreće od 15 odsto pa naviše.

Male trgovine su druga priča, tu je i prosečan pazar znatno manji i gotovina ubedljivo preovlađuje u plaćanju.

- Učešće čekova u našim prodajnim objektima je do 15 odsto - rekla je Milena Radulović, marketing menadžer SOS marketa.

Gotovo svi trgovci omogućavaju da namirnice u korpi potrošači otplate za 30, 60, 90 dana, a ponegde i duže. Odloženo plaćanje primenjuju i prodavci nameštaja i tehničke robe, garderobe, obuće... Inače, kešom se i dalje najviše plaća u našim trgovinama i njegovo učešće je do 65 odsto.

Promet u maloprodaji u septembru je zabeležio “minus” od 3,6 odsto na mesečnom nivou - za toliko manje se pazarilo u odnosu na avgust.

- U tri tromesečja ove, u odnosu na isti period 2009. godine smanjen je promet za 2,5 odsto, što ukazuje da trgovina još ne izlazi iz recesije - ističe Saša Đogović, saradnik IZIT.

- Maloprodaja u Srbiji beleži negativne trendove, kao posledica značajno umanjene kupovne moći stanovništva, a time i lične tražnje.

Kada poredimo isti period prošle godine, zbog poskupljenja i malih plata, potrošači za isti novac mogu da kupe manje i zbog toga su prinuđeni da se racionalnije ponašaju i planiraju svoje troškove.