Trgovina - Srbija

U šoping kod prvog komšije

Trećina stanovništva u Srbiji ređe ide u velike kupovine, odnosno u megamarkete, dok šest odsto njih više uopšte ne odlazi u veće nabavke!

Neophodne dnevne namirnice, pokazuju istraživanja agencije GFK, zbog sve tanjih novčanika, sada nabavljaju u prodavnicama u komšiluku. Jer, sve manje para im ostaje za šoping, pa time i za posete velikim marketima.

Da li je na taj način ugrožen koncept velikih trgovinskih formata - hipermarketa, gde po broju zaostajemo za evropskim, pa čak i za regionalnim metropolama?

Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača, kaže da se „nikako ne može govoriti o ugroženosti velikih marketa, bez obzira na ekonomske prilike“. Jer, obim i vrstu svog poslovanja prilagođavaju tržišnim prilikama. Kako kaže, svuda je kriza tražnje, na svim nivoima, pa ni megamarkete nije zaobišla. Ali, i dalje su konkurentniji od običnih prodavnica.

- Kapaciteti našeg tržišta neosporno su smanjeni, imajući u vidu i manji obim potrošnje - dodaje Bogosavljević.

- To je i jedan od razloga zašto je usporen ulazak stranih trgovinskih lanaca. Oni svakako prave i procene buduće potrošnje, a sadašnji standard naših građana ne obećava mnogo.

Inače, dodaje, sve više se smanjuju razlike u ceni između malih i velikih trgovina, što je logična reakcija na krizu, jer se i jedni i drugi prilagođavaju tržišnim uslovima.

U vodećim trgovinskim lancima potvrđuju, ali ne žele zvanično da komentarišu, da se kupci zbog smanjene kupovne moći okreću manjim prodajnim objektima, u kojima kupuju samo najneophodnije.

- Odlazak u kupovinu u hipermarket, podrazumeva da ćete potrošiti znatno više novca nego što ste planirali - kaže Ljubica Petrović, domaćica.

- Više se sada uštedi kod lokalnog mesara, pa i piljara, jer i male radnje nude akcije i sniženja.

Naravno, ima potrošača koji su bili i ostali verni manjim radnjama, bez obzira na povoljnije cene u hipermarketima.

Presudan je, procenjuju stručnjaci, socijalni kontakt - lepa reč i „komšijska toplina“.

Kupci, pritisnuti krizom, u svakom slučaju, menjaju navike.

- U kupovini sada važi ona „triput meri - jednom seci“ - kaže Snežana Delić, iz GFK agencije za marketinška istraživanja.

- Ali, i dalje se i te kako vodi računa da ono što je kupljeno ima najbolji odnos kvalitet - cena. Naši potrošači se, inače, teško odriču kvalitetne robe, a kada već moraju to da učine i da pređu na nepoznate marke, onda i tu očekuju da se zadovolji neki kvalitet.

U Srbiji trenutno ima više od 40 hipermarketa i prilično su neravnomerno raspoređeni. Narednih godina, sudeći prema najavama, očekuje se njihova ekspanzija i bolja raspoređenost na tržištu.

- Veliki tržni centri postali su mnogo više od mesta za kupovinu - ukazuju stručnjaci.

- Tamo se ide u frizeraje, kod manikira, u igraonice, bioskope, ali i na porodične ručkove.

Na našem tržištu posluje i oko 105.000 samostalnih trgovinskih radnji (STR), od čega trećina prodaje prehrambeno-mešovitu robu.

- Male komšijske radnje i dalje će funkcionisati ukoliko se preorijentišu na dnevnopotrošne artikle, a robu nabavljaju od manje poznatih proizvođača na tržištu, jer samo tako će biti konkurentni velikim trgovcima - ističu u Udruženju za trgovinu.

Strani lanci

Narednih godina očekuje se ulazak nekoliko vodećih svetskih „igrača“ na srpsko tržište. Najpre treba da stigne, kako se već mesecima najavljuje, švedska „Ikea“. U toku su pregovori sa ovom kompanijom, koja planira da u našu zemlju investira 1,1 milijardu evra u fabriku i šoping centre.

Prve prodavnice treba da otvori i nemački OBI, pa francusko-grčki „Karfur-Marinopulos“. I austrijski lanac „Špar“ najavio je izgradnju tržnih centara u Srbiji. Ali, niko nije precizirao kada tačno otvara vrata potrošačima.

Opadanje trgovine

Promet robe prošle godine opao je za 12,3 odsto u odnosu na 2008, a broj zaposlenih za 0,9 odsto - sa 199.495 na 193.065 radnika, navode u Udruženju za trgovinu. Najviše je opala prodaja tehničke robe, nameštaja, odeće i obuće...

Veličina prodajnog prostora

Kako je pokazala studija o strategiji razvoja trgovine, veličina prodajnog prostora po stanovniku u Srbiji iznosi 0,57 kvadrata, što je daleko manje od razvijenih zemalja. Naša prestonica daleko zaostaje i za evropskim, i za regionalnim prestonicama. U Beogradu ima 0,68 metara kvadratnih prodajnog prostora, u Budimpešti 1,6, a u Beču 1,4 kvadrata.