Trgovina - Srbija

Uvoz ulja opet slobodan, cene u radnjama stabilne

Odluka o privremenoj zabrani doneta je u martu prošle godine, a kako je tada obrazloženo na ovaj potez država se odlučila kako bi zaštitila domaću proizvodnju zejtina i primarne proizvođače.

Nezvanično se pominjalo da je jedan od razloga za ovakvu odluku bilo i to što je jeftino suncokretovo ulje iz Rusije pronašlo put do tržišta Srbije. Predstavnici domaćih uljara rekli su za naš list da su distributeri tu razliku u ceni ostavljali za sebe, dakle bez koristi za potrošače jer su cene ulja u maloprodaji bile u rangu s onim iz domaćih fabrika.

Takođe i ukrajinska roba, ulje i suncokret, u dužem periodu pre ograničenja uvoza, nalazila je put do tržišta srednje i jugoistočne Evrope, što su tržišta na koja je godinama plasiran višak srpskog ulja. Proizvođači su objasnili da je zbog svega ovoga postojao ozbiljan cenovni damping i znatan pad profitabilnosti izvoza na ta tržišta.

Kako će odluka o slobodnom uvozu uticati na potrošačke cene i stanje na tržištu ulja, nije poznato. Ono što se može videti u supermarketima jeste da je ponuda trenutno uobičajena a cene stabilne. Čak su često i niže nego u poslednjih nekoliko godina.

Na akciji, u većini trgovina, flaša zejtina može se kupiti i za oko 150 dinara, i to uglavnom onog koji se plasira pod robnom markom trgovaca. To je značajno niže od proseka iz, recimo, oktobra 2023. kada je litar zejtina koštao u proseku 217,58 dinara. U oktobru 2024, u nekim od najvećih trgovinskih lanaca, cena flaša ulja pojedinih poznatih proizvođača opet se bila približila iznosu od 200 dinara. U tom periodu zabeležene su turbulencije na svetskom tržištu i novi skok cena ulja. Prošlogodišnja suša uticala je i na proizvodnju suncokreta u Srbiji, kulture koja je, inače, među najotpornijim na vreline.

U poređenju sa 2023. očekivani rod bio je 7,1 odsto (ali 3,7 odsto viši u odnosu na desetogodišnji prosek). Na preseku godine u oktobru uljare formiraju cene na osnovu cene nabavke sirovine, koja čini oko 80 odsto udela u ukupnim troškovima.

U poslednjem izveštaju iz oktobra prošle godine o stanju na tržištu suncokreta, koji je objavilo Ministarstvo poljoprivrede, očekivana proizvodnja suncokretovog ulja bila je oko 246.000 tona, od čega bi 180.000 bilo raspoloživo za izvoz. I na evropskom tržištu, usled najava carina i pometnje na berzama, cene uljarica pale su za više od osam odsto u kratkom periodu, objavio je „Agroinfonet”.

Procenjuje se da će u narednoj sezoni biti manjka suncokreta ulja na svetskom tržištu, ali treba uzeti u obzir i da suncokretovo ulje nije dominantno na globalnoj tržnici, već sojino i palmino, koja diktiraju cene biljnih zejtina.