Trgovina - Srbija

Više jeftinije hrane u frižideru, cena ispred kvaliteta

Prosečni srpski potrošači u toku ove godine češće su kupovali u malim radnjama uprkos višim cenama, nego u megamarketima.

Manje su pazarili odeću, obuću, tehniku i kućnu hemiju nego lane, ali su kupili više jeftinih prehrambenih proizvoda. Zbog niže cene, u korpu su češće stavljali proizvode trgovačkih robnih marki. Ovako ponašanje potrošača u Srbiji na izmaku 2010. godine ilustruju i statistika i podaci trgovaca.

Najpre se očekivalo da će zbog obezvređivanja zarada kupci sve više odlaziti u najveće prodavnice jer su tamo cene niže. Ali to se nije dogodilo – gotovo 50 odsto mušterija u malu, svakodnevnu kupovinu odlazi u prodavnice na ćošku, a 20 odsto potrošača i u veliko snabdevanje ide u dućane, pokazuju nedavno objavljeni rezultati istraživanja revizorsko-konsultantske kuće „Diloit” i agencije „Ipsos stratedžik marketing”.

Može zvučati kao paradoks da osiromašeni potrošači kupuju skuplje, ali nije tako. Odlazeći u najbližu prodavnicu oni pazare namenski. Kupuju samo neophodno i tako štede. Sve je manje nabavki unapred, pa je to glavni razlog opstanka dućana na ćošku. To nedvosmisleno pokazuje i statistika.

– U Srbiji 30 odsto potrošača svakodnevno odlazi u malu nabavku u kojoj potroši manje od 1.000 dinara, a mala prodavnica u komšiluku i dalje je prvi izbor. Veliki je procenat stanovnika Srbije koji i velike kupovine obavljaju u malim prodavnicama blizu mesta stanovanja. Kada se odlučuju za velike lance, srpski potrošači najčešće biraju „Maksi”, „Ideu”, „Rodu” ili „Tempo”. Da male prodavnice opstaju pokazuje i podatak po kojem čak 21 odsto potrošača nikada ne odlazi u veliku nabavku – objasnio je Predrag Kurčubić, direktor medijskih istraživanja u „Ipsos stratedžik marketingu”.

Tačno je da se u vreme besparice „gleda na svaki dinar”, ali i jača strah od gladi, primećuju trgovci. Drastičan pad prometa u maloprodaji zahvatio je gotovo sve robne grupe osim hrane. To se najbolje vidi na primeru „SOS marketa” koji uglavnom nude osnovne namirnice. U godini koja je na izmaku u prodavnicama za socijalno ugrožene zabeležili su gotovo utrostručeni promet.

– Kupci mogu svega da se odreknu, ali hrane nikako. Takav je mentalitet naših potrošača i za hranu uvek mora da se ima, a prodaja se uvek drastično uvećava u ovo doba godine. Rast tražnje hrane ogleda se i u tome što se za istu količinu novca pazari više. To znači da umesto da izaberu prašku šunku kao ranije, potrošači kupuju tirolsku ili pileću salamu. Tako za isto novca pazare više jeftinije robe – kaže Milena Radulović, direktor marketinga „SOS marketa”.

I podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je za prva tri kvartala ove godine vrednost prodaje i otkupa proizvoda poljoprivrede, šumarstva i ribarstva veća 2,5 odsto nego u istom periodu prošle godine. U oktobru 2010. godine u poređenju sa istim periodom prošle godine i promet robe u trgovini na malo u Srbiji veći je 14,6 odsto. To je i logično budući da je sve poskupelo. U periodu od januara do septembra ove godine i promet povrća uvećan je 15,8 odsto.

Osim češće nabavke u manjim prodavnicama i kupovine više hrane, u toku ove godine nastavio se rast tražnje privatnih robnih marki trgovaca. Istraživanje „Ipsosa” i „Diloita” pokazuje da 19 odsto potrošača kupuje ove proizvode, a u „Delta maksiju” procenjuju da 13,3 odsto celokupnog prometa ove kompanije otpada na njihove marke poput „premije” i „favole”.

– Prošle godine u ponudi smo imali oko 1.700 proizvoda privatnih robnih marki, a ove godine asortiman smo povećali na 2.000 artikala – istakao je Dejan Jeremić, direktor „Delta maksi grupe”.

Potrošači se uglavnom rukovode cenom, pa se zato i odlučuju za trgovačke marke, ali nemaju svi kupci o njima isto mišljenje.

– Nešto manje od polovine kupaca smatra da su ti artikli istog kvaliteta kao i brendovi poznatih proizvođača, dok 46 odsto ispitanika veruje da su proizvodi koji se prodaju kao privatne robne marke lošiji. Najpopularnije trgovačke marke koje se mogu naći u srpskim trgovinskim lancima su „fedela”, „k plus”, „favola”, „adut” i „rijal” – istakao je Predrag Kurčubić.

U organizacijama za zaštitu potrošača procenjuju da kupci ovu godinu završavaju sa više jeftinije hrane u frižideru, neretko svesno žrtvujući kvalitet zarad niže cene. Jedva čekaju da ovoj godini vide leđa jer je, kako kažu, položaj kupaca u 2010. iz meseca u mesec bio sve lošiji.

– Drastično je pogoršan ekonomski položaj potrošača zbog smanjenja prihoda i rasta maloprodajnih cena. Gotovo 80 odsto kupaca u glavnom gradu zbog ovogodišnjih poskupljenja namirnica oseća pogoršanje položaja – smatra Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.