Godišnje u Evropi u raznim rehabilitacionim centrima boravi više od sto miliona ljudi. U isto vreme banjsko-klimatska lečilišta u Srbiji još su neiskorišćena. Srbija je među retkim zemljama u svetu sa velikim brojem prirodnih lekovitih klimata, lekovitih gasova, lekovitih blata. Srbija ima više od tri stotine različitih lekovitih voda i preko pet stotina lekovitih izvora koji su, kako tvrde iz Zdravstvenog saveta Srbije, potpuno neiskoristeni. Za razliku od Srbije koja svoje prirodne resurse ne koristi, Slovenija je poslednjih pet godina u par svojih banja uložila vise od 250 miliona evra, označila ih kao strateški zdravstveni i ekonomski resurs zemlje, jer su banje pre svega važne za prevenciju brojnih bolesti i izradila dugoročni plan razvoja. Srbija, međutim, nema ni kratkoročan plan. Veliko bogatstvo u Srbiji je što u tim centrima u tim mestima postoje zdravstvene ustanove. Srbija ima 20 specijalnih bolnica u banjsko klimatskim mestima sa 3.800 kreveta. Banje u Srbiji imaju i odlično edukovan zdravstveni kadar a planskim razvojem mogle bi, poput onih u Austriji ili Češkoj, ostvarivati ogromne godišnje prihode Postojeća situacija ne odgovara zemlji Srbiji niti stanovništvu. Možda odgovara pojedincima koji čekaju neki povoljni trenutak da to kupe za male novce, ali Srbija mora da se okrene pre svega interesu stanovništva a to je da imamo kvalitetna banjsko klimatska lečilišta koja će biti u službi bolesnim ljudima ali pre svega i zdravoj populaciji.
Godišnje u Evropi u raznim rehabilitacionim centrima boravi više od sto miliona ljudi. U isto vreme banjsko-klimatska lečilišta u Srbiji još su neiskorišćena.
Srbija je među retkim zemljama u svetu sa velikim brojem prirodnih lekovitih klimata, lekovitih gasova, lekovitih blata.
Srbija ima više od tri stotine različitih lekovitih voda i preko pet stotina lekovitih izvora koji su, kako tvrde iz Zdravstvenog saveta Srbije, potpuno neiskoristeni.
I grupi švedskih turista koji su obilazili Srbiju, najviše se dopala Banja Koviljača. Oni kažu da su uživali u lekovitim terapijama, ali i dodaju da se u banje Srbije nedovoljno ulaže i da je potrebno podići standarde usluge.
Za razliku od Srbije koja svoje prirodne resurse ne koristi, Slovenija je poslednjih pet godina u par svojih banja uložila vise od 250 miliona evra, označila ih kao strateški zdravstveni i ekonomski resurs zemlje, jer su banje pre svega važne za prevenciju brojnih bolesti i izradila dugoročni plan razvoja. Srbija, međutim, nema ni kratkoročan plan.
Dragan Delić, predsednik Zdravstvenog saveta Srbije, kaže da je „veliko bogatstvo u Srbiji što u tim centrima u tim mestima postoje zdravstvene ustanove. Srbija ima 20 specijalnih bolnica u banjsko klimatskim mestima sa 3.800 kreveta“.
Banje u Srbiji imaju i odlično edukovan zdravstveni kadar a planskim razvojem mogle bi, poput onih u Austriji ili Češkoj, ostvarivati ogromne godišnje prihode
“Postojeća situacija koja meni liči kao na jednu zaveru ćutanja koja ne odgovara zemlji Srbiji niti stanovništvu. Možda odgovara pojedincima koji čekaju neki povoljni trenutak da to kupe za male novce, ali Srbija mora da se okrene pre svega interesu stanovništva a to je da imamo kvalitetna banjsko klimatska lečilišta koja će biti u službi bolesnim ljudima ali pre svega i zdravoj populaciji“, navodi Delić.
U banje Srbije ne ulaže se više od dve decenije a nema ni strateškog plana razvoja. Banje štede i zdravstveni dinar jer preventivno unapređuju zdravlje. Uprkos tome u ministarstvu zdravlja još ne postoji ni ekspertska grupa za ovaj važan i neiskorišćen zdravstveni sektor.