U registru Direktorata za civilno vazduhoplovstvo Srbije (DCV) upisano je ukupno 278 letelica, od kojih je 200 plovidbeno. Iako je javnosti poznato da u Srbiji ima biznismena koji poseduju avione, u registru DCV zvučnih imena ipak nema. Kao vlasnici luksuznih malih aviona, vrednih po nekoliko miliona dolara, upisana su samo preduzeća, odnosno avio-kompanije. Reč je o privatnim prevoznicima, koji nude usluge avio-taksija, i to su „Princ avijejšn“ i „Er Pink“. Ima vlasnika koji ustupaju luskuzne letelice privatnim avio-kompanijama za prevoz putnika, a po potrebi ih i sami koriste. Veoma je skupo održavati takve avione i nije isplativo da letelica stoji neiskorišćena. Naravno, vlasnici mogu svoje letelice da registruju i u drugim zemljama, pa možda i zato u našoj evidenciji nema zvučnih imena. U DCV su, naravno, registrovani i avioni „Jat ervejza“, „Aviogeneksa“ i Avio-službe Vlade Srbije. Poslednjih godina beleži se i sve veći broj ultralakih letelica, koje za vlasnike ne predstavljaju veliki izdatak.
U registru Direktorata za civilno vazduhoplovstvo Srbije (DCV) upisano je ukupno 278 letelica, od kojih je 200 plovidbeno.
Iako je javnosti poznato da u Srbiji ima biznismena koji poseduju avione, u registru DCV zvučnih imena ipak nema. Kao vlasnici luksuznih malih aviona, vrednih po nekoliko miliona dolara, upisana su samo preduzeća, odnosno avio-kompanije. Reč je o privatnim prevoznicima, koji nude usluge avio-taksija, i to su „Princ avijejšn“ i „Er Pink“.
- Ima vlasnika koji ustupaju luskuzne letelice privatnim avio-kompanijama za prevoz putnika, a po potrebi ih i sami koriste - kaže Katarina Andrić Milosavljević, savetnik za medije u DCV.
- Veoma je skupo održavati takve avione i nije isplativo da letelica stoji neiskorišćena. Naravno, vlasnici mogu svoje letelice da registruju i u drugim zemljama, pa možda i zato u našoj evidenciji nema zvučnih imena.
U DCV su, naravno, registrovani i avioni „Jat ervejza“, „Aviogeneksa“ i Avio-službe Vlade Srbije. Poslednjih godina beleži se i sve veći broj ultralakih letelica, koje za vlasnike ne predstavljaju veliki izdatak. U Srbiji može da se kupi polovna „cesna 172“ za oko 20.000 evra, dok nova košta oko 200.000, ali ih kod nas nema. Prosečna starost malih jeftinih aviona u Srbiji je od 30 do 40 godina. Poseduju ih uglavnom aeroklubovi, ali je registrovano i 36 građana kao vlasnika.
Registracija letelice težine do 5.700 kilograma (od četiri do šest sedišta) košta 55.000 dinara, „cesne 172“ (četiri sedišta) - 35.000 dinara, a ultralakog aviona (dva sedišta) - 13.000 dinara.
- Sa malim avionima tipa „cesna 172“ može da se saobraća u regionu, i njihova jedina mana je što mogu da lete samo po idealnim vremenskim uslovima - kaže, za „Novosti“, Željko Ivošević, vlasnik servisa generalne avijacije u Smederevu.
- Kreću se brzinom od 150 do 250 kilometara na sat i mogu da provedu u vazduhu od četiri do šest sati. Posle svakih 50 sati leta ili jednom godišnje obavezan je tehnički pregled, koji košta od 30.000 do 35.000 dinara.