Turizam - Srbija

Čuda za svet imamo

Kada su se u prastaro vreme južni Karpati rascepali i razmakli, a moćna vodena masa Panonskog mora i Dunava bujicom potekla ka Crnom moru, nastala je Đerdapska klisura.

Možda je baš ovaj događaj stvorio mit o velikom biblijskom potopu i tajanstvenoj Atlantidi. Jer, kako drugačije i da nastane čudo prirode - jedna od najdužih i najvećih klisura u Evropi.

Ovako stručnjaci Zavoda za kulturni razvitak, koji su obišli pet nacionalnih parkova u Srbiji - Đerdapsku klisuru, Taru, Šar-planinu, Frušku goru i Kopaonik, objašnjavaju zašto bi trebalo da dobiju status čuda prirode.

- Malo je zemalja koje se, poput Srbije, mogu pohvaliti ovolikim prirodnim lepotama - rekao je Dejan Zagorac, istraživač Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.

- Brendirane, mogu postati jedna od glavnih uporišta privrede i turizma Srbije.

Na konferenciji za novinare upriličenoj povodom 5. juna, Dana zaštite životne sredine, Zagorac je rekao da je nepristupačna priroda za ljude uvek imala kulturni i duhovni značaj jer se i na planinama nalaze svetilišta, kulturno-istorijski spomenici, a verovanja i običaji vezani za ova mesta imaju veliki udeo u nematerijalnoj baštini.

- Ne postoji trenutak istorije da u Đerdapskoj klisuri, na Tari - planini boga Tara, Šari - šarenoj planini „gorskih očiju“, Fruškoj gori - „oazi“ Panonske nizije, ili moćnom Kopaoniku, nije stajao čovek koji im se divio - rekao je Zagorac.

- Obilje vode, šuma, raznolik i redak biljni i životinjski svet, divljač i povoljna klima, mamili su civilizacije drevne Evrope, privlačili putnike, trgovce, ratnike, umetnike...

Tako su postala mesta gde su priroda, istorija i kultura najživlje vekovima povezane.

Stručnjaci Zavoda kažu da s srpski nacionalni parkovi koji se ponose svojom lepotom suočavaju sa velikim problemima. Najpre, malim brojem, stalnih žitelja. Nerazvijenošću, nekontrolisanim lovom divlači, nekontrolisanom gradnjom koja ugrožava prirodni ambijent, divljim deponijama.

Vučari

Šara je i leti prekrivena snegom, sa vrhovima punih jezera. Kraj je poznat po siru - Siirinićka župa. I danas, ovde žive „vučari“ koji sa maskama od vune i kože hitaju na konjima u svatove i drvenim mačevima čuvaju mladu.