Turizam - Srbija

Da li znate šta je ekstrativan turizam?

Svet nikada nije bio pristupačniji za istraživanje, i više ne postoji ni jedan deo planete na koji ne možemo da odemo. Međutim, osim očigledne finansijske strane ove priče, postoje i druge koje moramo uzeti u razmatranje. U pitanju su ljudske, moralne, etičke i ekološke strane. Prekomerni turizam je na veliku žalost promenio i svoje značenje i ime, i evoluirao u nešto što se zove “ekstraktivan turizam”. Šta je ekstraktivan turizam?

“Ekstraktivan turizam” (extractive tourism) je pojam koji je prvi formulisao akademik Vijay Kolinjivadi, i on prevazilazi osnovno tumačenje prekomernog turizma. On u osnovi znači nešto mnogo gore. Radi se o doslovno zagušenjima i lošim delovanjima koje uzrokuju turisti koji hrle na žarišna mesta turizma podstaknuti pre svega ekonomskim benefitima. Ukratko, što više, što jeftinije, što pristupačnije, i to po svaku cenu. Nova fraza daleko bolje definiše razorni uticaj masovnog turizma i na lokalne zajednice, navodi adventure.com.

Poslednjih godina pitanje prekomernog turizma izazvalo je veliku raspravu u turističkoj industriji, kao i u društvu uopšteno. Za mnoge je putovanje prestalo da bude benigna aktivnost u kojoj svi mogu uživati, jer mogućnost slobodnog putovanja svetom se sve više smatra osnovnim ljudskim pravom. Ovakvo razmišljanje ima toksičan učinak na planetu, doprinoseći klimatskoj krizi i uništavanju ekosistema. Osim toga, “ekstraktivan turizam” ima izuzetno loš uticaj na kulturno nasleđe i egzistenciju autohtonog lokalnog stanovništva, što je nešto što nikako ne smemo dozvoliti.

Autor ovog termina takođe tvrdi da turističke kompanije nastoje da kapitaliziraju destinacije kako bi ostvarile interes, tretirajući ih kao neiskorišteni resurs koji se mora potrošiti a ništa ne košta.

Iako se turizam nesumnjivo smatra sredstvom za ekonomsku korist u mnogim delovima sveta kad se njim dobro upravlja, postoje najbolje prakse koje se mogu usvojiti kako bi se masovni turizam sveo na minimum ili čak potpuno obeshrabrio, ublažujući na taj način njegove najgore negativne strane.

Neophodno je uvesti neka pravila, kako bi se dobra praksa turizma upotrebila za korisne stvari, posebno one koje mogu doneti realne benefite destinacijama ili lokalnim zajednicama. Svaka strana uključena u ovu priču mora ulagati sredstva u područja koja “eksploatiše”, umesto da oduzimaju resurse, oni treba da se usredsrede na brigu o samoj zemlji i ljudima, a ne da brinu isključivo o ukupnom broju turističkih dolazaka.

Sve više zemalja je odlučilo da prekine ovu lošu praksu, pa su kroz dodatne poreze, ograničavanje poseta ili strožije kontrole uspeli da na neki način svedu loš uticaj turista na minimum. Postoji puno primera a samo neke od destinacija koje su rekle NE! prekomernom turizmu su Venecija, Peru, Amsterdam, Pariz, Tajland, Halštat ili Barselona.