Recepcija u kombinaciji mermera i drveta, kožni nameštaj i stubovi koji podsećaju na vreme rimskog carstva, teške zavese, prigušena svetlost lampe sa abažurom i odmah u prizemlju iza teških drvenih vrata kupatilo u kom se s kraja 19. veka banjao engleski kralj Edvard VII. Ovo je ono što se prvo primeti kada se uđe u hotel sa pet zvezdica Nove Lazne, jedan od osam koliko ih Danubius grupa ima u malom češkom mestu, stotinak kilometara od nemačke granice - Marianskim Laznama. Teško je očekivati da će bolnica Merkur ili hotel Fontana u Vrnjačkoj Banji, za koje je ova multinacionalna kompanija otkupila tendersku dokumentaciju, jednog dana ovako izgledati. Ali Vrnjačka Banja bi mogla ukoliko oni zajedno sa državom Srbijom postanu vlasnici, da se razvije zahvaljujući tome što bi oni u narednih pet do 10 godina uložili između 30 i 40 miliona evra.
Recepcija u kombinaciji mermera i drveta, kožni nameštaj i stubovi koji podsećaju na vreme rimskog carstva, teške zavese, prigušena svetlost lampe sa abažurom i odmah u prizemlju iza teških drvenih vrata kupatilo u kom se s kraja 19. veka banjao engleski kralj Edvard VII.
Ovo je ono što se prvo primeti kada se uđe u hotel sa pet zvezdica Nove Lazne, jedan od osam koliko ih Danubius grupa ima u malom češkom mestu, stotinak kilometara od nemačke granice - Marianskim Laznama.
Teško je očekivati da će bolnica Merkur ili hotel Fontana u Vrnjačkoj Banji, za koje je ova multinacionalna kompanija otkupila tendersku dokumentaciju, jednog dana ovako izgledati. Ali Vrnjačka Banja, smatra izvršni menadžer Danubius hotels grupe Leo Novobilski, bi mogla ukoliko oni zajedno sa državom Srbijom postanu vlasnici, da se razvije zahvaljujući tome što bi oni u narednih pet do 10 godina uložili između 30 i 40 miliona evra.
- Bio sam u Vrnjačkoj Banji i to mesto ima veliki potencijal. Posao ne ide onako kako bi trebalo i slično je onome što sam zatekao kada sam pre 30 godina došao u Marianske La,zne, tačnije pre privatizacije - rekao je ekipi novinara iz Srbije koja je krajem prošle nedelje obišla jedno od najpoznatijih banjskih lečilišta u Češkoj. O konkretnijim planovima ove kompanije, koja osim osam hotela u Češkoj, ima isto toliko u Mađarskoj i sedam u Slovačkoj i po jedan u Rumuniji i Engleskoj, Novobilski nije mnogo govorio jer su „pregovori u toku“. Rekao je samo da naša država neće imati šta da ulaže, da je to njihov posao, a da su se u moru banja u Srbiji odlučili baš za Vrnjačku jer je „najperspektivnija i najpoznatija“.
Celodnevno „kočenje“ u autobusu od Beograda do Marianskih Lazni, iako ne u potpunosti zaboravljeno, zalečeno je dvodnevnim obilaskom najboljih hotela ove kompanije. Na „debelom“ minusu novinari su mogli da vide sve najbolje što ima da ponudi mestašce sa 38 hotela i ne više od 15.000 stanovnika.
Vidi se svaki uloženi evro, od ukupno 50 miliona koliko je Danubius potrošio u poslednjih 10 godina ne bi li sredio osam hotela u Laznama. Najatraktivniji hotel su Nove Lazne, u koji je uloženo 22 miliona evra i osim onoga što imaju i ostali hoteli, bazena, saune i đakuzija, kao i kompletnog medicinskog osoblja, ovaj hotel se pet zvezdica ima i specijalne sobe za tretmane sa ugljen-dioksidom. Specifično je to što je ceo hotel pod zaštitom države, a veliki deo detalja u njemu, počevši od tapeta do kada i stolica u pojedinim sobama, datiraju iz 1896, doba kada je hotel otvoren. Kupatilo i kraljevski apartman najznamenitijeg gosta ovog mesta kralja Edvarda VII sačuvani su gotovo u originalu, a dan u najskupljem apartmanu gosta bi koštao 250 evra.
Svi ostali hoteli Danubius grupe su sa tri ili četiri zvezdice, a cene jednog dana sa kompletnim medicinskim tretmanom su od 80 do 150 evra. Cena naravno zavisi od hotela, pogleda, veličine sobe, ali i izbora tretmana. Ovaj lanac hotela je drugi po veličini u Češkoj, ali je ove godine, Novobilski je to naročito istakao, proglašen za najbolji. U mestu u kom ima čak 4.500 soba, trećina, tačnije 1.537 soba u ponudi ima ovih osam hotela, u kojima je zaposleno 650 ljudi. Njihove plate su oko 800 evra i odlične su za region koji je osim po banjskom turizmu poznat i po fabrikama likera Beherovka i keksa Kolonada. Godišnje u Marianskim Laznama imaju između 30.000 i 40.000 noćenja, a gosti se prosečno zadržavaju od sedam do devet noći.
Najčešće dolaze penzioneri iz Rusije i Nemačke, a ono čime se u Laznama diče je 40 različitih termalnih izvora, ne toplijih od 10 stepeni. Dobri su, rekli su nam domaćini, za reumu, ginekološke i urinarne probleme, varenje, bolesti kože. Poslednjih godina sve više je onih koji dolaze samo zbog velnes programa, a hoteli u Marianskim Laznama zaista imaju dobru ponudu - od sauna, masaža svih vrsta, do đakuzija i bazena.