Turizam - Srbija

Domaći turizam profitira i u novoj krizi

Veliki broj njih je na ovaj način tek uvideo sve prednosti odmora u svojoj zemlji. Granice su ponovo otvorene, uslovi za putovanja su gotovo isti kao pre krize, pa se postavlja pitanje da li je realno očekivati da se oni i u budućnosti zadrže na domaćim destinacijama i u kojoj meri.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prošle godine je u Srbiji boravilo oko 2,6 miliona turista što je za 42 odsto više u odnosu na 2020. Od tog broja čak 66 odsto je domaćih turista koji su ostvarili 70 procenata od 8,2 miliona zabeleženih noćenja. Najviše su boravili u banjskim mestima (42 odsto), a onda i na planinama gde su ostvarili 29 procenata ukupnog broja noćenja.

– Prema ovim podacima vidimo da se trend interesovanja za Srbiju kao odmorišnu destinaciju kod domaćeg stanovništva nastavlja, ali je počeo i da raste kod stranih gostiju u skladu sa popuštanjem mera u vezi sa zabranom putovanja tokom pandemije – kaže za „Politiku” Tijana Maljković, sekretar Udruženja za turizam pri Privrednoj komori Srbije.

Ako pogledamo dve poslednje godine za domaći turizam one su, dodaje bile vrlo unosne. Izdavanje vikendica i seoskih kuća, kao instant posao, eksplodirao je u proleće 2020, konkurencija je bila sve veća, ali i potražnja.

– Rezultat je na kraju te godine bio ogroman porast domaćeg turizma, kao i rasprodate sve kuće tokom zimskog perioda. Pretpostavke su bile da će leto 2021. proći u sličnom duhu, što smo i primetili i svi parametri pokazuju da se trend ne zaustavlja. Ono što je najbitnije jeste da su se naši ljudi napokon okrenuli istraživanju i obilasku svoje zemlje. Pre nekoliko godina na povećanje noćenja naših građana po Srbiji najviše su uticali vaučeri za obilazak domaćih destinacija. I tom projektu se priključio veliki broj hotela po Srbiji – objašnjava Maljkovićeva. Novac koji su ljudi vikendima uglavnom trošili u mestu stanovanja po restoranima, prelio se na lokalne samouprave po Srbiji kao i na ugostiteljske i smeštajne objekte na odmorišnim destinacijama širom zemlje.

Naša sagovornica napominje da niko nije očekivao pandemiju, tako da se za taj porast u potražnji niko nije mogao pripremiti, ali definitivno je skočila cena smeštaja i konkurencija je velika. Kuće se grade po Srbiji i uglavnom su svi već našli svoje kupce.

– Sve ovo je uticalo da se stekne i potreba i navika da se provede bar neki vikend i praznik u Srbiji. S obzirom na celokupnu političko ekonomsku situaciju u svetu sa skokom svih cena, domaći turizam će nastaviti da cveta – dodaje Maljkovićeva.

I dok su tokom krize najveću štetu pretrpeli gradski hoteli koji su preko noći ostali bez gostiju iz inostranstva, vlasnici smeštaja u banjama, planinama i jezerima su profitirali. Dosta interesovanja izazvao je aktivni turizam (rafting, bajking, hajking), banjski i ruralni, ali i nautički turizam.

– Samo tokom letnjih meseci 2020. godine se pet puta povećao broj čamaca koji se proizvedu i prodaju u Srbiji, a da ne govorimo koliko splavova, kućica na rekama je obnovljeno. Ono što u budućnosti možemo ponuditi je definitivno što veći broj manifestacija na otvorenom, ali i onih koje zahtevaju vrlo aktivno učešće.

Očekujemo goste iz Rusije

Kriza u Ukrajini je, prema podacima turističkih agencija, smanjila broj rezervacija u inostranstvu, ali je zato poraslo interesovanje za putovanja po Srbiji. Može li to biti nova šansa za domaći turizam?

Turizam je živa grana industrije i svaka promena, od meteorološke do privredne, vidno utiče na dnevni protok gostiju, manifestacije, broj letova, a razvoj destinacije zavisi od ekonomske stabilnosti same zemlje i regiona. Sa skokom cene goriva, a samim tim i struje u okolnim zemljama se povećava i finalna cena proizvoda odnosno cena noćenja, hrane u restoranu. Ovo je još jedna velika prilika za Srbiju u svakom smislu, da se i neki kongresi koji su najavljeni za druge zemlje održe u Beogradu ili Novom Sadu. Očekujemo veliki broj gostiju iz Rusije, ali i iz celog sveta s obzirom na to da su sva ograničenja za putovanja ukinuta.