Posle petnaestak neuspešnih aukcija, u poslednje tri godine, uprava banjskog lečilišta i odmarališta u Mataruškoj Banji, kome pripada i lečilište Bogutovačke banje, zatražila je od Vlade Srbije podržavljenje imovine. To bi značilo da država preuzme upravljanje celokupnim kapitalom i da, uz određeno ulaganje, ove banje pripremi za bolju prodaju. To nije najsrećnije rešenje, ali nema drugog načina da se pronađe prvi partner i ovde nastavi sa delatnošću. Inače, prema dosadašnjim kriterijumima za prodaju, budući kupac, kojeg, eto, nije bilo ni na pomolu, morao je da već poseduje hotel sa četiri zvezdice i godišnji promet u turizmu od oko tri miliona evra. A prema početnoj ceni lečilišta od 135 miliona dinara, uz obavezu investicionog ulaganja od oko dva miliona evra, kupac bi u vlasništvo dobio dva hotela, četiri vile i objekte lečilišta u Mataruškoj i Bogutovačkoj banji. Budući vlasnik imao bi i prvo korišćenja lekovitih voda i parkova površine od oko 12 hektara.
Posle petnaestak neuspešnih aukcija, u poslednje tri godine, uprava banjskog lečilišta i odmarališta u Mataruškoj Banji, kome pripada i lečilište Bogutovačke banje, zatražila je od Vlade Srbije podržavljenje imovine.
– To bi – objašnjava direktor lečilišta Slavoljub Čubrić – značilo da država preuzme upravljanje celokupnim kapitalom i da, uz određeno ulaganje, ove banje pripremi za bolju prodaju. Znamo da to nije najsrećnije rešenje, ali nema drugog načina da se pronađe prvi partner i ovde nastavi sa delatnošću – ističe Čubrić.
Inače, prema dosadašnjim kriterijumima za prodaju, budući kupac, kojeg, eto, nije bilo ni na pomolu, morao je da već poseduje hotel sa četiri zvezdice i godišnji promet u turizmu od oko tri miliona evra.
A prema početnoj ceni lečilišta od 135 miliona dinara, uz obavezu investicionog ulaganja od oko dva miliona evra, kupac bi u vlasništvo dobio dva hotela, četiri vile i objekte lečilišta u Mataruškoj i Bogutovačkoj banji. Budući vlasnik imao bi i prvo korišćenja lekovitih voda i parkova površine od oko 12 hektara.
U ovoj banjskoj ustanovi trenutno je zaposleno 115 radnika, a finansijski bilans, kako direktor Čubrić tvrdi, nije opterećen velikim dugovima.
Niko, pa ni predstavnici nadležnih ministarstava nisu mogli da nam kažu da li će ovaj zahtev uprave biti usvojen i da li će država biti srećnije ruke u pogledu prodaje. Nažalost, primer iz Vrnjačke Banje ne ide u prilog tome, jer potezi države tokom prošle godine u ovoj banji izazvali su niz protesta radnika, previranja, optužbe i ostavke u opštinskom vrhu. Radnici i deo opštinskog rukovodstva tada su se oštro protivili pokušaju privatizacije specijalne bolnice „Merkur” i dela ugostiteljskog preduzeća „Fontana”.
Podsećanja radi, zaključak vlade od 2. septembra prošle godine, koja je tada te poslove poverila Ministarstvu za ekonomski i regionalni razvoj, glasi da se do tada uspešna ustanova „Merkur” i najzdraviji deo „Fontane” pripoje i formiraju novo privredno društvo, odnosno zdravstveno-turističku ustanovu. Onda bi se, prema već raspisanom javnom oglasu, birao strateški partner, koji bi svojim znanjem i ulaganjem od deset miliona evra u roku od tri godine, a uz bankarsku garanciju od svega 200.000 evra, stekao polovinu vlasništva nad ovom u Vrnjačkoj Banji najvrednijom imovinom, kako se tada govorilo od oko pedeset miliona evra. Uprkos tako povoljnim uslovima budući strateški partner bio je, takoreći, unapred izabran, a reč je o „Danubijus grupi”, odnosno izvesnom Džonu Smitu.
Onda je došlo do pomenutog protivljenje opštinskog rukovodstva, protesta i blokade puteva od oko pet stotina zaposlenih pa je vlada, umesto odluke, odgovorila „ćutanjem”. Tako je već mesecima stanje u pogledu ove privatizacije nepromenjeno.
– Jedino su – objašnjava za „Politiku” Zoran Seizović, predsednik vrnjačke opštine – u međuvremenu angažovani stručnjaci da utvrde pravu vrednost imovine. To, naravno, ne isključuje pomenutu kompaniju da i dalje bude potencijalni kupac, ali, koliko znam, njima ova procena nije baš po volji. No, dobro je što nam se proteklih meseci javilo više zainteresovanih, i to samo za kupovinu ugostiteljskog preduzeća „Fontana” koje je manje primamljivo nego bolnica „Merkur”. Uglavnom, valjalo bi ovu privatizaciju obaviti do septembra, kada ističe period restrukturisanja „Fontane” – tvrdi Seizović.