Kao i sve na ovom svetu i avio-karte su vremenom evoluirale i značajno promenile svoj izgled. Sada su aktuelne elektronske karte. Kako se one rezervišu i kupuju? Lako i jednostavno. Avio-karte mogu da se kupe i rezervišu na dva načina: putem Interneta, kada putnik sam pretražuje ponudu avio-kompanija, letove, cene… i sam pravi rezervaciju, ili odlaskom u izabranu agenciju koja se bavi prodajom avio-karata. Stvar je ličnog izbora kako ćete pronaći i rezervisati kartu. Reč je o krtama koje se nalaze u banci podataka avio-kompanije kada je agent uradi. Putnik na aerodrom nosi samo pasoš, a službenik ga na čekiranju pronalazi u banci podataka i potom štampa bording kupone. Avio-karta i dalje ima svoj broj ali je mnogo lakše putnicima jer po avio-kartu ne moraju da dolaze u agenciju.
Kao i sve na ovom svetu i avio-karte su vremenom evoluirale i značajno promenile svoj izgled.
Sada su aktuelne elektronske karte. Kako se one rezervišu i kupuju? Lako i jednostavno.
“Avio-karte mogu da se kupe i rezervišu na dva načina: putem Interneta, kada putnik sam pretražuje ponudu avio-kompanija, letove, cene… i sam pravi rezervaciju, ili odlaskom u izabranu agenciju koja se bavi prodajom avio-karata. Stvar je ličnog izbora kako ćete pronaći i rezervisati kartu”, kaže za MONDO Igor Vranješević iz agencije “Džambo travel” (Jumbo Travel) koja je među prvima u Srbiji počela da radi elektronske avio-karte.
Reč je o krtama koje se nalaze u banci podataka avio-kompanije kada je agent uradi. Putnik na aerodrom nosi samo pasoš, a službenik ga na čekiranju pronalazi u banci podataka i potom štampa bording kupone.
"Avio-karta i dalje ima svoj broj ali je mnogo lakše putnicima jer po avio-kartu ne moraju da dolaze u agenciju”, objašnjava Vranješević.
Međutim, on kaže da među putnicima koji se prvi put susreću sa elektronskim avio-kartama postoji doza straha - šta ih čeka kada bez papirne karte u rukama odu na aerodrom.
“Stare, papirne avio-karte su otišle u ‘penziju’ jer su nove, elektonske mnogo praktičnije - ne možete ih zaboraviti kod kuće, izgubiti, slučajno pocepati…Ako baš želi putnik može kartu koju je dobio putem elektronske pošte, da odštampa na papiru A4 formata.”
Nekada su avio-karte bile pisane rukom i u zavisnosti od rukopisa onoga ko ih je izdavao, bile su više ili manje čitljive.
Imale su četiri kupona: po jedan za letove, za agenta, za avio-kompaniju i kupon za putnika. Bile su indigovane i uvek se pisalo na prvom kuponu. Bile su mekih korica sa zaštitnim znakom avio-kompanije.
Takve avio-karte su stvarale poteškoće prilikom čekiranja, a postojala je i mogućnost da budu izgubljene ili ukradene.
"Ručno popunjene karte su se dugo zadržale u opticaju, iako su bile komplikovane - agenti su morali da vode računa da uvek imaju zalihe karata od svake avio-kompanije. Dešavalo se da pristigne veći broj kupaca, a da obrazaca više nema, predstavništva kompanija zatvorena i agenti onemogućeni da prodaju karte koje su rezervisali. Najveći problem je bio što je svako morao da avio-kartu nosi sa sobom na put.
Realne probleme je prepoznala avio-industrija i ponudila nova rešenja. Uvedena je objedinjena naplata nazvana BSP za sve avio-kompanije na svetu, a pod okriljem Međunarodnog udruženja avio-kompanija (IATA). Nova avio-karta je zapravo kartonski formular koji se popunjava u posebnom štampaču. Međutim, i dalje je postojala opasnost od gubitka karte ili fizičkog oštećenja. Nova elektronska karta je odlično rešenje za taj problem", kaže Vranješević.