Turizam - Srbija

“Jat“ hitno u novo jato

Prizemljeni avioni, katanac na brave. Španski „Spen er“ prošlog, mađarski „Malev“ ovog petka.

U oba slučaja vlade su prestale finansijski da pomažu svojim aviokompanijama. Katalonija zbog krize, Mađarska zbog direktive Brisela. Ovi primeri trebalo bi Srbiji da budu poslednje upozorenje da hitno reši pitanje svoje nacionalne aviokompanije. „Jat“ više nema vremena za neuspele strategije, pregovore, tendere. Narasla dugovanja duplo više vrede od imovine. A, uz sve priče o patriotizmu sigurno je da ni domaćim privrednicima, sa kojima država sada pregovara, nije potrebna „vreća bez dna“.

Još krajem devedestih godina prošlog veka jedna američka studija predvidela je da će u Evropi posle 2010. godine ostati samo četiri-pet velikih avioprevoznika, a ostali će obavljati regionalni saobraćaj i to u funkciji megakerijera. Udruženi danas opstaju „Britiš ervejz“ i „Iberija“, KLM i „Er Frans“, „Lufthansa“ sa „Ostrijanom“ i „Svisom“ i još samostalni „Aeroflot“. Ko se prilagodio novom načinu poslovanja opstaje, ko se oslanjao na pomoć države - propada.

Analitičari upozoravaju da će mnogi prevoznici biti prinuđeni da razmatraju mogućnost daljeg udruživanja ili će rizikovati da propadnu.

Državni investitori u kompaniji SAS u Stokholmu, u irskom „Er Lingusu“, portugalskom TAP-u i nacionalnim prevoznicima Poljske, Mađarske i Češke najavili su smanjivanje direktne podrške i traže nove ulagače.

Posle 66 godina rada stao je i mađarski „Malev“, jer su poslovni partneri počeli da traže da im se usluge plate unapred zbog izgubljenog poverenja. U međuvremenu su zbog dugova zaplenjena dva aviona „Maleva“, u Izraelu i Irskoj, što je samo ubrzalo krah. Generalni direktor „Maleva“ Lorant Limburger je izjavio da je rukovodstvo učinilo sve da spase preduzeće, ali da više nije mogao da se pokrije ogroman odliv novca.

- Brisel je jasan i države ne smeju da pomažu svojim aviokompanijama, jer time ugrožavaju slobodno tržište - kaže za „Novosti“ Predrag Vujović, bivši generalni direktor „Jata“.

- Kompanije koje se nisu prilagodile novom načinu poslovanja ne mogu da opstanu na tržištu. Srbija je odavno trebalo da pripremi „Jat“ za prodaju, ali to nije uradila. I danas čujemo samo floskule da nam treba nacionalna aviokompanija i da zbog bruke nijedno javno preduzeće ne može u stečaj. A, država i dalje ne zna šta tačno hoće niti šta konkretno nudi potencijalnim partnerima. To da će domaći privrednici da uđu u „bunar bez dna“ teško je poverovati. Takođe, ni kompanijama iz bivše SFRJ, poput „Adrije“, „Kroacije“, „Montenegra“ ne cvetaju ruže, sve su u minusu i pitanje je kada će i njima države da „zavrnu slavine“.