Turizam - Srbija

Jatovi slotovi ne mame kupce

Nacionalna avio-kompanija ne strepi od toga da će joj na nekom od inostranih aerodroma zapleniti letilice - jer uredno izmiruje sve obaveze prema stranim dobavljačima. Rate plaća i za kredit od 51 milion evra, za koji je garantovala država.

“Jat ervejz” nije na grbači poreskih obveznika, a od svake prodate avio-karte živi još 1.500 porodica zaposlenih u “Tehnici”, “Keteringu”...

Čak i “očerupan”, pošto je država od 2002. godine izdvajala celine s kojima je odlazila i imovina, “Jat” i danas vredi, tvrde piloti i traže da se ta vrednost utvrdi kao polazna osnova za donošenje strateške odluke o budućnosti kompanije.

“Jat” je u aerodrome “Tivat” i “Podgorica” uložio 160 miliona maraka, a Vlada Srbije prodala ih je Crnogorcima za 10 miliona dolara. Kroz izdvojene celine iz nacionalne avio-kompanije otišli su i objekti čija se vrednost procenjuje na 250 miliona evra. Za sve to, “Jat” nije dobio nadoknadu pa se Vlada Srbije obavezala 2005. godine da će obezbediti sredstva za obnovu flote i modernizaciju nacionalane avio-kompanije. Do danas, međutim, novih aviona nema. U međuvremenu, iako sporazum o otvorenom nebu nije na snazi, jer ga nisu ratifikovale sve zemlje, naša država dozvole za letenje izdaje “šakom i kapom” svim inostranim kompanijama, pa je tako učešće “Jata” na beogradskom aerodromu svedeno na 39 odsto. Promotivnim akcijama “Jat” se trudi da poveća broj putnika što daje rezultate.

Sadašnja vrednost “Jata” leži u njenim kadrovima i slotovima, koje ima na najfrekventnijim aerodromima. Vrednost pilotskih licenci procenjuje se na 65 miliona dolara, a prava za letenje na 250 do 300 miliona evra.

- Tu subjektivnu ocenu o visokoj vrednosti slotova tržište očigledno ne prepoznaje, jer su svi pokušaji da se “Jat” privatizuje bili neuspešni - istakao je za “Novosti” premijer Mirko Cvetković.

- Naši pristupi rešavanju pitanja “Jata” su bili takvi da smo odstupali od rigoroznih zahteva. Prvo smo tražili od potencijalnog strateškkog partnera da preuzme “Jat” sa svim obavezama, nismo uspeli. Onda smo osmislili novi model da država preuzme dugove i sve ono što ostane u starom “Jatu”, a da nova nacionalna avio-kompanija, sa strateškim partnerom iz vazduhoplovstva, bude dimenzionisana tako da ostvaruje profit. I taj tender je propao. Sada razmatramo treći pristup, koji bi bio sličan drugom, ali umesto strateškog, da to bude finansijski partner, uz uslov da se obezbedi profesionalno upravljanje kompanijom.

Premijer naglašava da će postupak izbora finansijskog partnera, ukoliko se Vlada Srbije uopšte opredeli za taj model, biti transparentan - javni poziv.

Zajedničko ulaganje

- Jedna od opcija za “Jat”, a ne tvrdim da će tako i da bude, jeste da formiramo preduzeće praktično bez kapitala - navodi premijer Mirko Cvetković.

- Tu firmu, kada objavimo javni poziv, može novcem da dokapitalizuje ko god želi. Kada se prikupi novac, onda ulazimo u zajedničko ulaganje i to preduzeće postaje jedan od suvlasnika “Jata”. Nikoga ne teramo da učestvuje u toj priči, ali ne želimo nikome ni da sprečimo ulaz.