Kako ćemo leteti u budućnosti

Bez autora
Jun 29 2010

Najdalji predak današnjih aviona vinuo se u nebo daleke 1903. Od prve letelice braće Rajt, nebom su plovili različiti avioni - od malih, aviona sa propelerima, benzinaca, do snažnih nebeskih džet lađa.Poslednje, za sada, poglavlje u enciklopediji aviona doneo je Erbasov A380 - dvospratna "zver“, sposobna da preveze 853 ljudi više od 15.000 kilometara pri brzini od 900 kilometara na čas. Mnogi smatraju da je A380 korak unazad i da je avio-industrija svoj vrhunac doživela sa Konkordom.

Kako ćemo leteti u budućnostiNajdalji predak današnjih aviona vinuo se u nebo daleke 1903. Od prve letelice braće Rajt, nebom su plovili različiti avioni - od malih, aviona sa propelerima, benzinaca, do snažnih nebeskih džet lađa.

Poslednje, za sada, poglavlje u enciklopediji aviona doneo je Erbasov A380 - dvospratna "zver“, sposobna da preveze 853 ljudi više od 15.000 kilometara pri brzini od 900 kilometara na čas.

Mnogi smatraju da je A380 korak unazad i da je avio-industrija svoj vrhunac doživela sa Konkordom. On je, pri brzini od preko 2000 kilometara na sat, iz Londona stizao u Njujork za svega tri i po sata.

Nesreća iz 2000. godine i teroristički napadi 11. septembra u SAD, učinili su da se Konkord "prizemlji“ 2003. Ipak, u Velikoj Britaniji se nadaju da će Konkord ponovo poleteti pre Olimpijskih igara 2012.

Avio-kompanija "Riekšn Endžins" (Reaction Engines) nastoji da napravi nešto do sada neviđeno. Naime, planiraju da konstruišu letelicu A2 lepket (LAPCAT), sposobnu da leti na relaciji Brisel - Sidnej na svaka dva do četiri sata, čime bi zamenili dosadašnji takt od 22 sata. Cena karte bila bi približna mestu u današnjoj biznis klasi - 3.400 evra.

Za one koji nisu u mogućnosti da sebi priušte zadovoljstvo vožnje u superbrzim avionima, "Finer" (Finnair) i "Erbas" (Airbus) razvijaju letelicu koja bi mogla da prevozi između 1.700 i 2.400 putnika.

Unutar aviona bile bi montirane kabine kapaciteta od jedne do četiri osobe, a svaka bi imala svoj toalet, tuš, internet i satelitsku vezu. Putnicima bi na raspolaganju bili: restorani, kafići, prodavnice…

Dve prethodno pomenute kompanije nastoje da do 2020. razviju letelicu koja će biti svojevrsna kombinacija helikoptera i malog aviona.

U "Fineru" kažu da će i u narednim decenijama zbog niske stope proizvodnje i tekućih troškova, letelice biti pravljene po istim osnovama. A, u skladu sa važećim ekološkim standardima, sve više će se kretanje aviona zasnivati na solarnoj energiji.

"Terafiđija" (Terrafugia), mala kompanija iz Masačusetsa, konstruisala je automobil-letelicu, koja podjednako ide i drumom i nebom.

Predstavnici te kompanije nadaju se da će stvoriti svet u kome ćemo se (pre)voziti letom iznad auto-puta. Budući da će se leteti na malim visinama, za upravljanje tim letelicama neće biti potrebna puna dozvola za let. Ipak, biće vam potrebno 160.000 evra.

Naravno, ako i dođe do „masovnog poletanja“, biće neophodno uspostavljanje vazdušne policije. Možda će sve(t) rezultirati ovaploćenjem vizije Lika Besona u filmu „Peti element“.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik