U Srbiji je u februaru, prema danas objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku, zabeležen 253.801 turista, a preovladavali su domaći turisti kojih je bilo 131.421, dok je broj stranaca iznosio 122.380.
Planinske centre u februaru je posetilo 73.939 turista, prednjačio je Zlatibor sa 27.027 turista ispred Kopaonika gde je zabeleženo 25.113 gostiju.
Ostala mesta privukla su 154.114 turista, od čega više od polovine, preciznije 80.949, Beograd a sledi Novi Sad gde je broj poseta iznosio 10.681.
Za posetu banjama opredelilo se 34.078 posetilaca, najviše za Vrnjačku Banju, 10.701 i Vrdnik, 6.529.
Zlatibor
Zlatibor je sve popularniji i razvijeniji, te se slobodno može reći da je poslednjih godina nosilac titule najposećenije planine u Srbiji.
Mnogi tvrde da je ova planina najlepša preko zime. To nije daleko od istine, jer je Zlatibor jedan od najvećih skijaških centara u Srbiji, međutim ono što je prednost ove planine jeste da privlači turiste svojim sadržajem tokom svih godišnjih doba.
O lepoti prirode ne treba ni govoriti. Pored prelepe prirode, Zlatibor je i te kako poznat i po dobroj hrani. Sir, kajmak, kao i druga jela karakteristična za ove prostore upotpuniće vaš užitak.
Najposećeniji speleološki objekat Srbije, Stopića pećina je važan deo ponude "zlatne planine", svima atraktivna i dostupna, a poseti je svake godine preko 100.000 ljudi.
Šta posetiti na Zlatiboru
Gostiljski vodopad, visok 22 metra, nalazi se u selu Gostilje. Ovo mesto je među najposećenijim prirodne lepote Zlatibora, gde možete uživati u neverovatnom prizoru vode koja se obrušava s visine.
Ribničko jezero, veštačko jezero bogato ribljim fondom, idealno je za ljubitelje prirode i ribolova. Ovo jezero pored prirodne lepote Zlatibora pruža i priliku za aktivni odmor. U neposrednoj blizini jezera nalazi se Tornik, planinski centar koji privlači turiste tokom cele godine svojim sadržajima za sport i rekreaciju.
Dino Park Zlatibor je prava oaza zabave za celu porodicu. Smešten u predivnoj borovoj šumi blizu turističkog centra, ovaj park nudi brojne atrakcije sa replikama dinosaurusa i sportsko-avanturističke sadržaje.
El Paso City Zlatibor je tematski park inspirisan divljim zapadom, gde posetioci mogu doživeti život iz 19. veka. Ovde vas očekuje jedinstveni kaubojski i indijanski ambijent.
Kopaonik
Kopaonik je jedan od najboljih centara u okruženju, kao i jedna od najposećenijih srpskih planina.
Kopaonik je predivan tokom svih godišnjih doba. Ova planina dobila je nadimak Sunčana planina zbog toga što ima najviše sunčanih dana u godini, pa klima ide u prilog i razvoju letnjeg turizma.
Tokom letnjih meseci, možete uživati u prirodnim lepotama, svežem vazduhu i očaravajućim predelima koja će vas ostaviti bez daha.
Na ovoj planini se dosta ulaže u ski-turizam, te ne čudi podatak da postoji čak 67 kilometara skijaških staza, prilagođenih i za alpsko i za nordijsko skijanje. Za alpsko skijanje ima oko 30 staza, a tri staze koje su osvetljene noću su Malo jezero, Karaman greben i Pančićev vrh.
Do Kopaonika iz dva pravca
Na prostoru NP "Kopaonik" osamdesetih godina izgrađeno je mnogo turističkih i infrastrukturnih objekata, prvenstveno u zoni Ravnog Kopaonika.
Turistički centar koji je ujednačen arhitektonski nalazi se u središtu nacionalnog parka.
Do Kopaonika možete doći iz dva pravca: Zapadnim pravcem preko Jošaničke banje ili Rudnice i Istočnim preko Brusa i Brzeća. Zimi je preporuka da se ide prvim putem jer se sneg redovno čisti i put je dobar.
Kopaonik, odnosno "Kopalnik", kako mu staro ime glasi, bila je planina poznata po bogatstvu ruda: još su je u srednjem veku žitelji ovih prostora nazvali "Monte argentario" – srebrna planina.
Kopaonik je nacionalni park od 1981. godine, na prosečnoj visini je od 1.700 metara. Najviši vrh Kopaonika je 2.017 metara, to je Pančićev vrh. Na samom vrhu nalazi se Pančićev mauzolej, u kome se nalaze posmrtni ostaci čuvenog prirodnjaka Josifa Pančića i svakako ako se duže šetate, interesantno je i po tome što se na tom mestu nalaze ostaci iz crkve Svetog Prokopija, koja je izgrađena na svetilištu koje potiče još iz sedmog veka.
Nacionalni park se prostire na 12.000 hektara. Javno preduzeće Nacionalni park Kopaonik u skladu sa Zakonom o zašiti prirode naplaćuje ulazak. Ukoliko dolazite kolima, cena je 300 dinara, a autobusi plaćaju 700 dinara, tu takozvanu ekološku taksu.
Jeftinoća i Kopaonik ne idu jedno s drugim
Apoteke rade do 22 časova, klinika za traumu radi non-stop, marketi su u blizini, te sve što je potrebno nalazi se u neposrednoj blizini.
Kopaonik ima široku ugostiteljsku ponudu, može da se probere i nešto što je povoljnije za džep, a ne samo ekskluziva.
Turistički poslenici, ali i lokalno stanovništvo, saglasni su da "sezona ovde traje 365 dana", što ovu srpsku planinu čini posećenom tokom svih godišnjih doba, pa ni ne čudi da se smeštajni kapaciteti stalno dodatno proširuju.