Turizam - Srbija

Lepota Karavansaraja na ostrvu ptica

Kušadasi je veoma živo, moderno letovalište, smešteno na severnoj obali Egejskog mora, udaljeno oko 90 kilometara od Izmira, trećeg po veličini grada u Turskoj.

U prevodu njegovo ime znači ostrvo ptica, a dobio je naziv po malom ostrvu koje je povezano sa kopnom uzanim nasipom. Kamena tvrđava iz 15. veka, izgrađena na sredini ostrva i okružena zidinama, postala je tako zaštitni znak Kušadasija.

Od malog ribarskog sela, Kušadasi se, gotovo preko noći, razvio u mesto sa velikom lukom u koju neprestano uplovljavaju ogromni prekookeanski brodovi. I ne samo to. Za kratko vreme postao je najveće i najpoznatije tursko letovalište na Egeju i omiljena destinacija turista iz celog sveta, pa i Srba. To je grad sa popločanim pešačkim ulicama punim prodavnica suvenira, kože, nakita i tepiha. Sve kuće se stepenasto spuštaju do zaliva, pa imate utisak da će svakog trenutka upasti u more. U Kušadasiju trenutno živi oko 50.000 stanovnika, ali u letnjim mesecima broj njegovih žitelja se udesetrostruči.

Stari deo grada predstavlja čudan splet neobičnih, uzanih i kaldrmisanih ulica sa kućama u otomanskom stilu, prepun malih restorana i turskih barova, odakle se često može čuti i srpska muzika, a najčešće Ceca i Željko Joksimović. Ukoliko shvate da ste iz Srbije, dovitljivi konobari će vam, ako je potrebno, na uvce otpevati neku našu pesmu. Što bi oni rekli, sve za “komšije” i “zemljake”. Kušadasi je verovatno jedino mesto na svetu gde "zemljaci" i “komšije” imaju ekstrapopust i mogu u svako doba dobiti meni na srpskom, i to po značajno nižim cenama. Za Srbe iznose čak i posebnu garderobu, po posebnim cenama i sa manje uočljivim propustima u tim kopijama svetskih brendova.

Sama kupovina, i pored raznorodne ponude, može da bude veoma zamorna zbog neizbežnog cenkanja, pa za one koji ne vole tu vrstu šopinga, najbolje je da se upute u Soke, mesto udaljeno 10-ak kilometara od Kušadasija, gde se nalazi gomila autleta u kojima se mogu kupiti kvalitetni firmirani proizvodi po veoma povoljnim cenama.

Ipak, glavni ukras ovog lepog, čistog i relativno bezbednog grada čini sedam predivnih peščanih plaža, od kojih su najpoznatije "Long bič", "Lejdis bič", "Kustur bič" i "Pamucak bič", koje posebno privlače turiste. Ne bi trebalo zaobići ni Nacionalni park “Mili”, 30 km južno od Kušadasija, gde možete pronaći na drugim mestima davno zaboravljeni mir, nedirnute prirodne plaže i kristalno čistu vodu. Tu su plaže polupeščane polušljunkovite, i vrlo prijatne: s jedne strane more, s druge gusta borova šuma.

Po vedrom danu odatle je moguće videti grčko ostrvo Samos, udaljeno nešto više od sat vremena vožnje brodom, koje bi, zahvaljujući postojećoj viznoj liberalizaciji, neizostavno trebalo posetiti.

U okolini grada nalaze se i četiri akvaparka, od kojih je “Akva fantazi” jedan od najvećih u Evropi. Pogotovu što je sagrađen u Diznijevom stilu, sa raznovrsnom ponudom, uključujući i ostrvo sa blagom, podmornicom za decu i preko 30 različitih tobogana, od kojih prilikom spuštanja većini zastaje dah. Poseban specijalitet čine veštački talasi i ples sa vodenim prskalicama uz ritam muzike.

Na prvi pogled, zajedno sa okolinom, Kušadasi predstavlja specifičnu kulturnu, versku i mitološku riznicu. Nije ni čudo, s obzirom na to da su kroz istoriju gradom prodefilovali Grci, Persijanci, Rimljani, Vizantijci, krstaši i gusari, o čemu i danas svedoče mnogi arheološki ostaci u blizini grada. Čitav grad se prostire na više od 10 kilometara, ali je zato izvanredno povezan mini-busevima, takozvanim dolmušima koji će vas za samo nekoliko evra prevesti do bilo koje destinacije u gradu i van njega.

Za vreme Otomanskog carstva, u gradu je sagrađen Karavansaraj, gde se i danas odvija trgovina, a ujedno i bogat noćni život. Građevina je zadržala svoj prvobitni orijentalni izgled i predstavlja nezaobilazan deo u dnevnim ili večernjim šetnjama gradom.

Što se provoda tiče, Ulica barova je veoma popularna, a najveća diskoteka u gradu je “Ekstazi bar” koja može da primi oko 1.000 ljudi. Ukoliko želite da osetite pravi istočnjački način večernje zabave, sa mnoštvom trbušnih plesačica, ne propustite odlazak u “Karavansaraj klub”.

Ono što je, ipak, najvažnije, more u Kušadasiju je izuzetno čisto i toplo, zbog čega ga podjednako obožavaju i mladi i stari. Retki su gradovi koji na tako malom prostoru imaju mogućnost ludog provoda, dobrog šopinga i neophodnog mira sa uživanjem u plivanju.

Bogorodica

Svakako jedno od najinteresantnijih mesta u okolini Kušadasija je kuća Bogorodice, koja se nalazi na vrhu planine Bulbul, 9 kilometara udaljena od drevnog Efesa. Veruje se da je Devica Marija baš tu provela svoje poslednje dane.

Kuća je izrađena od kamena, a originalna dvospratna građevina sastojala se od predvorja, spavaće sobe i sobe za molitve, kao i sobe sa kaminom. Za turiste je otvoren samo centralni deo, kao i soba desno od oltara.

U blizini kuće nalazi se izvor sa pijaćom vodom za koji se veruje da je čudotvoran. Ispred Bogorodičine kuće nalazi se zid molitvi na kojem je okačeno na hiljade belih maramica i papirića vezanih u čvor, sa različitim željama i molitvama koje bi trebalo da budu uslišene. Takođe, veruje se i da je sveti Jovan, šireći hrišćanstvo, ovde boravio nekoliko godina, o čemu svedoči jedna od najstarijih krstionica.

Pamukale

Na dva-tri sata vožnje od Kušadasija nalaze se čuvene “pamučne tvrđave” ili “dvorci od pamuka”. Kaskadne stene od belog krečnjaka, sa termalnim izvorima i bazenima, nastajale su hiljadama godina. Da vlasti nisu reagovale na vreme, kada su Pamukale proglasile nacionalnim blagom i zatvorile sve hotele koji su za svoje bazene koristili prirodom datu toplu vodu, svi izvori bi presušili i samo bi fotografije podsećale da je tu nekada postojao predeo iz snova.

U cilju zaštite ove prirodne lepote, broj turista je ograničen, nije dozvoljeno ići obuven po ovim stenama i nikada nije omogućen pristup svim bazenima. Kažu da je ova termalna voda, bogata solima, jako zdrava za kožu, jedino što nije baš sigurno je da je deset minuta u ovoj vodi dovoljno da se podmladite pet godina.

Za ovo bajkovito mesto znala je i čuvena Kleopatra, pa se u blizini nalazi njeno kupatilo, sa predivnim bazenom u mozaiku, gde je ona dodatno negovala svoju lepu kožu.

Veruje se da je grad Hierapolis, na čijem se davno napuštenom tlu nalaze Pamukale, osnovao jedan od pergamskih kraljeva u 2. veku p.n.e. Moguće je videti ostatke grada, kao i drevni rimski amfiteatar koji još odoleva vremenu i gde se i dan danas održavaju razne svečanosti.

Efes

Na tlu Turske, nadomak Kušadasija (14 kilometara), nalazilo se jedno od sedam svetskih čuda starog sveta – Artemidin hram u Efesu. Svetilište je bilo posvećeno ovoj boginji lova, divljine i plodnosti i, nažalost, iako je hram bio skoro četiri puta veći od čuvenog Partenona, danas je na tom mestu ostao samo jedan jedini stub. Zabeleženo je da je neki ludak podmetnuo požar i da je hram totalno uništen u noći kada je rođen Aleksandar Veliki. Po rečima Plutarha, poznatog istoričara tog vremena, hram je izgoreo jer je boginja u tom trenutku morala da bude na drugom mestu, prisustvovala je rođenju budućeg vojskovođe.

Hram je tokom istorije više puta bio obnavljan i skrnavljen, dok nije i potpuno uništen. Po starim legendama, grad Efes su osnovale žene ratnice, poznate Amazonke, krajem bronzanog doba. Grad je menjao lokacije i vladare. U trećem veku p.n.e. bio je najvažnija trgovačka luka na Mediteranu. Imao je čak 200.000 stanovnika. Efes je bio organizovan bolje od mnogih gradova današnjice, što se može zaključiti po ostacima ulica, javnih toaleta, kupatila, kanalizacije, vodovoda, tržnica, bordela i okolnih kuća. Da bi se grad redovno snabdevao vodom, napravljeni su akvedukti dužine 100 km, što je i za ove naše uslove više od građevinskog poduhvata. Celzijusova biblioteka i amfiteatar govore i o visokom kulturnom nivou tadašnjeg stanovništva.

U Efesu je rođen i živeo poznati filozof Heraklit, po zapisima, sveti Pavle je tu boravio i održavao propovedi pune tri godine. Svakako, veći užitak od čaše hladnog “efesa” pruža šetnja ulicama ovog drevnog grada. Pogotovu što je najveći deo ulica u ono vreme bio pokriven, kako sunce i kiša ne bi ometali šetače.

Milet

Drevni grad Milet nekada je bio jedan od najvećih gradova Starog sveta, imajući u jednom trenutku više od 100.000 stanovnika. Zbog odlične geografske pozicije mogao je decenijama nesmetano da se razvija. U ovom gradu živeli su poznati filozofi Anaksimander, Anaximenes, i najčuveniji među njima, Tales, kojeg je Aristotel smatrao prvim pravim filozofom na svetu. Tales je smatrao da je voda osnov sveta, ali je bio i izvanredan matematičar, pa se njegove teoreme i danas uče. Za života je stekao titulu mudraca, a zahvaljujući njegovom otkriću sazvežđa Malog medveda, znatno su olakšane plovidbe moreplovcima.

Najvažniji ostaci ovoga grada su: Faustinino kupatilo, amfiteatar i hram Delfinijum. Udaljen je 55 kilometara od Kušadasija.