Turizam - Srbija

Letnja odiseja za plići džep

Sunce, nepregledno egejsko plavetnilo, mirne peskovite plaže, porodične večere na terasama apartmana, uz neizbežnu rashlađenu recinu, šetnje po improvizovanim trgovačkim vašarima na platijama varošica uz obalu...

I sve to po povoljnoj ceni. Skromno, ali ipak odmor i “deca su videla sunce i more”! Tako, otprilike, izgleda morska predstava našeg prosečnog turiste, čiji letnji budžet ne ostavlja prostor za luksuzniji odmor.

Ukidanje viza dodatno je približilo Egej našim ljudima, a najave o sniženju cena, usled ekonomskog kolapsa Grčke, učinile su Halkidiki ponudu još atraktivnijom.

Činilo se da će tekuća sezona biti rekordna po poseti “braće sa severa”, ali prvi pokazatelji govore da je na “Tri prsta”, omiljenoj srpskoj destinaciji, zabeležen pad od 15 do 25 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Protivno svakoj logici, ukoliko se ovaj trend nastavi, na gubitku će biti i hotelijeri, vlasnici apartmana, trgovci u elitnim šoping zonama, ugostitelji, zakupci plaža... ali i srpske turističke agencije.

Šta je uzrok padu kada su svi očekivali procvat?

Odgovor se nameće sam po sebi. Ko i zašto bi trebalo da se opredeli za “mirni odmor” u nemirnoj zemlji u kojoj se svakodnevno štrajkuje? Zašto svojih deset dana opuštanja pretvoriti u avanturu sa zatvorenim granicama, blokiranim putevima, iznurivanjima na trajektima koji kasne i po 24 časa, jer se sindikalci obračunavaju sa državom i kažnjavaju sospstvenu ekonomiju u punom jeku sezone?

Konačno, treba li za svoj novac rizikovati suze i gušenje od suzavca uprkos svoj solidarnosti i razumevanje za braću Grke?

Logična i razumna pitanja.

Na sreću, slike o neprestanim štrajkovima, koje kruže svetom i dodatno ugrožavaju imidž doskora “turističko-arheološkog raja”, imaju sasvim malo ili nemaju baš nikakvih dodirnih tačaka sa Halkidikijem, gde letuje oko 70 odsto naših turista.

Obustave rada, protestni mitinzi, sukobi sa policijom mahom se događaju u Atini i Solunu, ali i tada u “kontrolisanim” delovima metropola, a retko su turisti ugroženi.

Blokada luka i kašnjenje trajekata direktno pogađa komfor putnika, ali je vlada odlučna da tome stane na kraj. Već je svaki takav pokušaj stavljen van zakona, a oni koji pokušaju ilegalno da zaustave saobraćaj u pirejskoj ili solunskoj luci biće rigorozno kažnjeni.

Situacija na graničnim prelazima za sada je regularna. Teško je poverovati da će Jorgos Papandreu dozvoliti da se carinici ponovo uzjogune i u julu i avgustu stupe u štrajk.

Asocijacija hotelijera Halkidikija donela je odluku o smanjenju cena za najam hotelskih soba i apartmana od 20 odsto. Vlasnici kampinga već su objavili pad cena za 10 odsto.

Predloženo je i da se cene pet najtraženijih proizvoda limitiraju na prihvatljivi nivo. Tako će cena za kafu biti 2,5 evra, za “grčku salatu” 3 evra, za pivo 2,5-3 evra, 0,50-1 evro za flaširanu vodu i 1,80 evra za osvežavajuće napitke.

Upućen je i javni apel svim zakupcima plaža da strogo vode računa o postavljenim standardima o naplati svojih usluga, sa preporukom da se cene najma suncobrana i ležaljki spuste na “najnižu moguću meru”.

Sliku upotpunjuje informacija da je grčka pijaca makar na nivou beogradskih, a poljoprivredni proizvodi su i značajno jeftiniji.

Dakle, ako se izuzme svakodnevno bombardovanje informacijama o “problematičnom stanju u Grčkoj”, realna situacija bi mogla da bude veoma povoljna sa turiste plićeg džepa.

Putevi

Putevi u regionu severne Grčke su “presvučeni”, prolaz kod Temba otvoren, a prilazni magistralni pravci u Pireji, okolini Katerinija, završeni. Na Halkidikiju je izmenjen režim saobraćaja na nekoliko puteva, gde su semafori pravili ogromne gužve.

Šoping

Grci su preduzeli “vanredne mere” i u vodećim šoping zonama. Tamo gotovo da nema radnje bez oznake “sniženje i do 30 odsto”. Isto važi i za lance supermarketa i većinu restorana.