Turizam - Srbija

Letuje se od aprila do novembra

Od 2015. godine država subvencioniše odmor u Srbiji uz pomoć vaučera za smeštaj. Ove godine podeljeno je već 250.000 i još je 50.000 na raspolaganju. Uroš Kandić, državni sekretar u Ministarstvu turizma i omladine, kaže za „Politiku” da je ubedljivo najveće interesovanje za Sokobanju, slede Vrnjačka banja i Zlatibor, a potom Sijarinska i banja Gornja Trepča. Do pandemije je, kako kaže, na godišnjem nivou na raspolaganju bilo do 100.000 vaučera za koje je prijava građana trajala i po nekoliko meseci. Ove godine je gotovo u jednom danu, u dve serije, podeljeno po 100.000, što je apsolutni rekord. I ono što je najvažnije, u Srbiji je u ovom trenutku u sistemu 4.500 ugostitelja, što je dvostruko više nego pre pandemije.

– Ako se setimo da je u prvoj godini pandemije u Srbiji bilo 75 odsto manje stranih gostiju, jasno je da je turistička privreda prevashodno zavisila od domaćih turista. Država je pored mera usmerenih ka celoj privredi i posebno hotelijerima, prepoznala vaučere kao ključni podsticaj očuvanja turističke tražnje na destinacijama. To se i dogodilo. Ne samo da su spasli domaći turizam, vaučeri su i povećali broj domaćih gostiju na destinacijama, sa 1,8 miliona u 2019. godini na više od dva miliona u protekloj godini – objašnjava Kandić.

Osim povećanja broja domaćih gostiju, vaučeri su na više načina doprineli razvoju celokupne turističke privrede. Na prvom mestu, objašnjava, direktno su uticali na produžetak turističke sezone koja više ne traje samo tokom letnjih meseci već od aprila do novembra. Zatim, više nego bilo koja druga mera, stimulisali su izlazak ugostitelja iz sive zone jer je to bio uslov učešća u šemi dodele vaučera.

– Od 2015, kada je ovaj sistem uveden, do 2022. broj domaćih turista je povećan za 60 odsto, a noćenja domaćih gostiju su porasla za više od 70 procenata. Podsetiću da je do 2015. godine turistički promet domaćih gostiju stagnirao – kaže naš sagovornik. Vaučeri se pretežno koriste u banjskim centrima u kojima se i pre nego što je građanima ponuđen subvencionisani odmor prosečan boravak gostiju kretao od sedam do 10 dana. Tako da se efekat vaučera mnogo bolje očitava kroz podatak da je Sokobanja od 2015. godine do 2022. godine učetvorostručila broj noćenja, isto kao i neka od manjih banjskih mesta, poput Sijarinske banje koja je udvostručila, a banja Vrujci povećala broj noćenja dva i po puta. Da podsetimo da je nekada zapadna Srbija bila sinonim za seoski turizam. Za Bajinu Baštu, Užice, Čajetinu, Ivanjicu, Kosjerić i Arilje vezuju se počeci seoskog turizma u Srbiji.

– Poslednjih godina evidentna je ekspanzija seoskog turizma koju je posebno pogurala pandemija. Tako da danas gotovo da nema regije bez seoskih domaćinstava koji se bave turizmom – objašnjava Kandić. Osim Vojvodine, po bogatoj ponudi izdvajaju se i sela centralne Srbije, sela od Gledićkih planina do Golije, oko Rudnika, Suvobora i Rajca. On ističe da se značajan porast broja poseta registruje i u selima manje razvijenih područja istočne Srbije – oko Donjeg Milanovca, Kladova, Golupca, Majdanpeka, Negotina, Bora, Zaječara, Knjaževca, ali i sela koja se nalaze oko Pirota i Dimitrovgrada. Kao nove destinacije za ruralni turizam treba spomenuti i okolinu Vlasine, Frušku goru, Irig i sela u okolini Vršca. Ne čudi onda što je samo ove godine za vaučere ukupno opredeljeno 1,5 milijardi dinara, a protekle, koja je bila poslednja pandemijska, čak četiri milijarde dinara.

Nema sumnje da su vaučeri jedna od najisplativijih subvencija, jer sav novac koji država izdvoji ostaje u zemlji. Iz Udruženja građana „Moja Srbija” poručuju da je važno da se nastavi sa ovim podsticajem, ali i da je neophodno da se malo promeni logistika i drugačije organizuje podela vaučera.

– Naša procena je da je u Srbiji oko 270.000 zainteresovanih građana za vaučere. Svake godine podela krene od 1. januara, što je, čini nam se, nezgodan termin. Smatramo da bi bilo bolje da se podela pomeri na 1. februar i da se odmah izdvoji broj vaučera koji je planiran. Ljudi bi imali vremena da se bolje organizuju, ovako su prinuđeni da rezervišu ono što je ponuđeno, bez jasnog datuma odmora – kaže Milan Ristić, predsednik ovog udruženja. Vaučeri, objašnjava, nisu zamišljeni kao socijalni program, nego kao pomoć ugostiteljima, a to znači i pomoć celoj privredi, jer turisti najviše novca troše vanpansionski. U ovom udruženju smatraju da bi u budućnosti trebalo razmišljati i o povećanju vrednosti vaučera, jer za razliku od prethodnih godina, kada je za jedan vaučer moglo da se boravi pet dana bez doplate u Gornjoj Trepči, na primer, sada to nije slučaj. Vaučeri su izgubili na vrednosti i sada većina mora da doplati cenu smeštaja na većini destinacija.

– Najveći benefit ovog programa do sada je to što je povećan promet u turizmu. Nešto što je ljudima ranije bio dodatni prihod sada je glavni biznis. Naše udruženje je predlagalo da se uz ove uvedu i vaučeri za kupovinu domaćih proizvoda, što bi obezbedilo dodatne prihode. Sada kada smo uradili dosta na razvoju destinacija, moramo da mislimo kako da obezbedimo nove sadržaje i privučemo nove turiste – kaže Ristić.

Kako su Mađari razvili turizam na Balatonu

Ideja ovakvog modela vaučera je slična onom koji se sprovodi u Mađarskoj. Kod njih subvencije nemaju ograničenja nego se mesečno sredstva uplaćuju na račun građana koji imaju specijalne kartice i koji ova sredstva mogu da koriste samo za plaćanje usluga u prijavljenim turističkim objektima. Ne čudi onda što turizam na Balatonu beleži bolje rezultate od manjih zemalja koje imaju more.

Povećati vrednost subvencije

Kristina Milenović, potpredsednica Grupacija za ruralni turizam pri PKS, kaže da su ove subvencije pomogle dosta u „podizanju” destinacija i generalno na razvoju ruralnog turizma.

– U ovom trenutku bi možda bilo dobro da se zbog inflacije i rasta drugih troškova vrednost vaučera poveća kako bi i ugostitelji mogli da zarade i ulože u svoj smeštaj i unaprede ga – kaže Milenović. Ona navodi primer vlasnika smeštaja u manjim sredinama, u kojima sezona traje samo tri meseca, a tako je u većini sela.

– Imate vlasnika smeštaja sa 18 kreveta, u Gornjoj Trepči, na primer. Sezona mu traje od juna do septembra. Po svakom krevetu plaća paušalni porez od 5.000 godišnje, boravišnu taksu s porezom i plus troškove reklamiranja smeštaja. Vaučer od 5.000 to ne može sigurno da pokrije – kaže naša sagovornica iz PKS.

Trećina vaučera iskoristi se u Sokobanji

Trećina svih vaučera koje država odobri iskoristi se u Sokobanji. Ovo prirodno lečilište ima 12.000 kreveta u privatnom i dve hiljade u hotelskom smeštaju, prirodu i kompletnu turističku ponudu i to je razlog što je omiljena među domaćim turistima.

– Cene smeštaja zavise od kategorije i položaja, ali turisti koji se odluče za dvokrevetnu sobu mogu da pokriju boravak od pet dana sa jednim vaučerom. Porodice iznajmljuju apartmane, ali imaju i više vaučera. Vaučeri su generalno mnogo doprineli razvoju banje i čak su produžili sezonu do kraja oktobra – kaže Aleksandra Krstić, analitičar za promociju turističke ponude u TO Sokobanja. Ona podseća da država ulaže dosta i u infrastrukturu i da svake godine dobijaju podršku za promociju ovog mesta koje najviše posećuju porodice s decom, mladi, pa tek onda gosti stariji od 50 godina. Struktura gostiju se, kažu, takođe promenila, a Sokobanja ima raskošnu prirodu, prirodno je lečilište, a ima i akva-park, reku…