Turizam - Srbija

Madeira - ostrvo iz mašte

Ukoliko su vas u detinjstvu privlačile priče o tajanstvenom gusarskom ostrvu, sunčanom utočištu skrivenom od pogleda, mestu na kojem bar nakratko možete zaboraviti svakodnevne probleme, potpuno se opustiti i možda upustiti u kratku, uzbudljivu avanturu, ne morate putovati na drugi kraj sveta.

Za svega dva sata leta od Lisabona, glavnog grada Portugala, stižete do jednog takvog rajskog ostrva iz vaše mašte. To je vulkanski arhipelag Madeira, izgubljen daleko na pučini Atlantskog okeana.

Madeiru čine dva veća, naseljena vulkanska ostrva, Madeira i Porto Santo, i još dva manja, Desertaš i Selvažens, koja se kao zeleni smaragdi uzdižu iznad beskrajnog okeanskog plavetnila.

Zahvaljujući prebogatoj vegetaciji, mešavini autohtonih vrsta biljaka i onih donetih iz svih krajeva sveta, ova ostrva dobila su ime i "ploveći cvetni vrtovi". I zaista, ostaci najstarijih šuma lovora na svetu, koje je Unesko proglasio svetskom baštinom, gusta mreža uskih, kamenih kanala za navodnjavanje stepenastih vinograda, povrtnjaka i bašti sa cvećem, divlje, strme litice i useci, pošumljeni aromatičnim eukaliptusima i planinski vrhovi koji se uzdižu visoko iznad nivoa mora, pravi su egzotični raj za ljubitelje prirode.

Najveće ostrvo istoimenog arhipelaga, Madeira, poseduje izuzetno blagu klimu (temperatura se zimi nikada ne spušta ispod 16 stepeni, a leti retko podiže iznad 25 stepeni Celzijusa). Možda je baš zbog takve klime ono danas prenaseljeno. Iako je gusto načičkano nepristupačnim vrhovima vulkanskih planina, čije su strmoglave padine izbrazdane mnogobrojnim usecima i klisurama, siromašni portugalski farmeri, koji su u 15. veku kolonizovali arhipelag Madeira, vremenom su ova ostrva pretvorili u veličanstvenu cvetnu baštu.

Ovde na svakom koraku nailazite na cveće najrazličitijih oblika i boja. Svaki balkon ili prozor tokom čitave godine krase cvetovi kamelija, azaleja, bugenvilija, mimoza, amarilisa, orhideja ili "rajske ptice", neobičnog cveta jarke, narandžaste boje na koje je lokalno stanovništvo naročito ponosno i proglasilo ga simbolom Madeire. Ime je dobilo po cvetu koji veoma podseća na glavu rajske ptice. Cveće vas u svoj svojoj raskošnoj lepoti dočekuje gotovo na svakom ćošku, na ulicama, trgovima, u parkovima i savršeno uređenim botaničkim baštama sa više od 2.000 različitih egzotičnih vrsta.

Zahvaljujući ingenioznom sistemu za navodnjavanje putem uskih kamenih kanala "levadas", koji prikupljaju kišnicu, na Madeiri je obrađen i najmanji komadić slobodne zemlje. Međutim, svaka parcela i danas se uglavnom obrađuje ručno, jer veoma strm i nepristupačan teren onemogućava korišćenje moderne mehanizacije! Ali, tvrdoglavi i uporni stanovnici Madeire do te mere su obuzeti lepotom cveća i uzgajanjem vinove loze i povrća da ponekad svoje egzotične puzavice, pa čak i običan pasulj, vezuju za električne stubove!

Glavni grad arhipelaga Funšal stepenasto se penje strmim padinama koje ga okružuju sa tri strane i formira čaroban "amfiteatar" okrenut ka Atlantskom okeanu. Uske uličice omeđane šarenim fasadama kamenih kuća, utvrđene palate, trgovi ukrašeni cvećem, brojne crkve i istorijski centar grada koji nije podlegao izazovima modernog vremena, daju mu neodoljiv šarm stare pomorske luke. Gotovo od najviše tačke ostrva Piko de Ruovo, koja se nalazi na 1.861 metru nadmorske visine, sa strmih padina koje okružuju grad, lagano se ka morskoj obali spuštaju, uske, vijugave uličice i prelepi vrtovi iz čijih zelenih krošnji izviruju krovovi od crvenog crepa i šarene fasade prelepih vila.

Mada je Funšal danas moderan turistički centar u koji svake godine pristigne stotine hiljada posetilaca iz čitavog sveta, njegovi stanovnici nisu zaboravili svoju kolonijalnu prošlost. Svaka uličica koja vodi ka starom delu grada, fasada svake zgrade, popločani trgovi, savršeno ukrašeni parkovi i barokne palate i crkve podsećaju na bogato portugalsko istorijsko nasleđe. Iako se ostrvo Madeira pominje još u drevnim zapisima starih Rimljana, koji ga nazivaju "Grimizno ostrvo", Portugalci su ovaj arhipelag u Atlantskom okeanu, udaljen 600 kilometara od njihove obale i 500 kilometara od afričke obale, gotovo slučajno otkrili 1418. Naime, tokom velikog nevremena na pučini, portugalski kapetan Žoao Konkalves Zarko je, kada je već izgubio nadu da će uspeti da spase brod i posadu, iznenada na horizontu ugledao obrise ostrva prekrivenog gustom šumom i uzbuđeno uzviknuo: "Madeira, Madeira!", što na portugalskom znači "drvo". Već sledeće godine na ovo ostrvo stigli su prvi kolonisti iz najsiromašnijih delova Portugala.

Pre nešto više od 100 godina, Madeira je po treći put "otkrivena". Ovoga puta na ostrvo su stigli prvi svetski putnici, bogati Evropljani, naročito Englezi, privučeni njenom pitomom klimom. Prvi hotel, čuveni "Rids", otvoren je davne 1899. i još prima goste iz svih krajeva sveta. Danas turisti preko cele godine tumaraju uskim uličicama Funšala, glavnog grada Madeire i obilaze njegove istorijske znamenitosti. Na prostranom gradskom trgu nalazi se katedrala iz 1551. sa svodom od kedrovine i oltarom od čistog zlata. Iza katedrale smeštena je zgrada Stare carine "Alfandega", prelepa palata u kojoj je danas smeštena lokalna vlast. Ipak, sve važne događaje u ovom gradu njegovi stanovnici uvek proslavljaju na Trgu Banke kojim dominira impozantna statua osnivača grada, kapetana Žoao Konkalvesa Zarka.

Do obale Atlantika vodi glavna gradska arterija Avenida Ariaga u kojoj su smešteni muzej posvećen Kristoferu Kolumbu, zgrada pozorišta i nezaobilazno odredište mnogih turista, vinski podrumi najstarije vinarije u gradu. Reč je naravno o čuvenom vinu "madeira" koje je još u srednjem veku bilo poznato kao vino kraljeva, a u svojim delima pominje ga i sam

Šekspir. Trgovinu i distribuciju ovog vina u ostale delove sveta gotovo od samog početka preuzeli su Englezi i da se vino, tokom dugog putovanja, ne bi kvarilo dodavali su mu alkohol, zaboravljajući, pri tom, da će ono biti izloženo velikoj hladnoći ili nesnosnoj vrućini. Tako je vino "madeira" putujući do krajnjeg kupca, menjalo ukus. Ali, na opšte iznenađenje, ono je postajalo bolje, ukusnije, kvalitetnije...

Posetiocima Funšala izuzetno je prijatna i šetnja stazom duž morske obale, od tvrđave iz 16. veka Sao Lourenso do luke u kojoj sve vrvi od života. Naime, luka glavnog grada ovog arhipelaga danas je jedno od nezaobilaznih odredišta najluksuznijih svetskih prekookeanskih brodova za krstarenje. Ako budete imali sreće, možda ćete, tokom boravka u Funšalu, u luci ugledati i čuveni brod "Kvin Meri 2". Uostalom, u smiraj dana ovde se svakodnevno okuplja veliki broj stanovnika Funšala. Posmatranje zalaska sunca, uz ispijanje osvežavajućeg koktela od ruma i soka od pomorandže u kafiću na obali mora za njih je neka vrsta obaveznog rituala, a za mnogobrojne turiste nesvakidašnji doživljaj.

Visoko iznad grada smeštene su botanička bašta i prelepa crkva Noša Senjora do Monte, zanimljiva i zbog toga što su u njoj sahranjeni ostaci poslednjeg austrougarskog cara Karla Prvog, koji je ovde umro u izgnanstvu 1922. godine. Dovitljivi stanovnici Funšala osmislili su početkom prošlog veka najpraktičnije i najbrže sredstvo kojim su se bogati posetioci gradskih znamenitosti smeštenih po okolnim vrhovima i strmim padinama spuštali do centra grada. To je neka vrsta drvenih "kolica" bez točkova koje snagom svojih mišića kontrolišu dvojica vozača u tradicionalnim belim odelima. Trčeći za kolicima u koja sedaju samo najhrabriji turisti, oni ih vrlo vešto i brzo spuštaju niz uske, krivudave ulice.

Boravak na Madeiri nije kompletan ako ne posetite i unutrašnjost ovog ostrva. Naime, oblast koja prekriva dve trećine unutrašnjosti proglašena je 1982. prirodnim parkom. Po mišljenju svetskih stručnjaka ovaj deo ostrva predstavlja jedinstveno prirodno nasleđe. Zbog izuzetnog bogatstva flore i faune i činjenice da se pojedine vrste jedino ovde mogu sresti ovaj deo ostrva proglašen je svetskim biogenetičkim rezervatom koji po svaku cenu treba sačuvati za buduća pokolenja.