Na Kopaoniku za trećinu manje gostiju

Bez autora

Dec 05 2010

U prvih deset meseci ove godine u Srbiji je noćilo oko 5,6 miliona turista što je za osam odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Najveći pad broja noćenja za 16 odsto zabležen je u planinskim destinacijama čemu je najviše doprineo dramatičan pad turističkog prometa na Kopaoniku od čak 32 odsto. Glavni uzroci loše posete glavnom turističkom centru u Srbiji su cenovna nefleksibilnost, neadekvatan odnos između cena i kvaliteta, kao i vizna liberalizacija koja je deo stalnih posetilaca Kopaonika ove godine nagnala da odmor provedu u planinskim centrima u inostranstvu. Među planinskim centrima Srbije najveći pad prometa od čak 50 odsto zabeležen je na Zlataru, a Zlatibor je jedini planinski centar koji u prvih deset meseci beleži rast prometa za dva odsto.

U prvih deset meseci ove godine u Srbiji je noćilo oko 5,6 miliona turista što je za osam odsto manje nego u istom periodu prošle godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Najveći pad broja noćenja za 16 odsto zabležen je u planinskim destinacijama čemu je najviše doprineo dramatičan pad turističkog prometa na Kopaoniku od čak 32 odsto.

Po rečima Saše Đogovića iz Instituta za tržišna istraživanja glavni uzroci loše posete glavnom turističkom centru u Srbiji su cenovna nefleksibilnost, neadekvatan odnos između cena i kvaliteta, kao i vizna liberalizacija koja je deo stalnih posetilaca Kopaonika ove godine nagnala da odmor provedu u planinskim centrima u inostranstvu.

Među planinskim centrima Srbije najveći pad prometa od čak 50 odsto zabeležen je na Zlataru, a Zlatibor je jedini planinski centar koji u prvih deset meseci beleži rast prometa za dva odsto.