Turizam - Srbija

Neiskorišćen potencijal srpskih banja

Srbija vrlo malo koristi mogućnosti za razvoj banjskog turizma. Na oko 500 izvorišta u zemlji locirane su mineralne i termalne vode, ali na njima postoji tek oko 40 banja. Dok Slovenija i Mađarska na spa i velnes turizmu ostvaruju velike prihode, malo se novca investira u unapređenje naših banja, a retko se koriste i sredstva iz fondova Evropske unije.

Brojke pokazuju da je prošle godine banjska mesta u Srbiji posetilo 344.967 turista, što je tek 17,2 odsto od njihovog ukupnog broja. Jer, savremene velnes usluge nudi samo desetak banja u Srbiji. Procene pokazuju da Slovenija svake godine zaradi oko 600 miliona evra na banjskom turizmu. Jer, godišnje ugosti oko 750.000 turista.

- Da i mi pomnožimo broj turista u banjama i klimatskim mestima sa prosečnom cenom smeštaja od 25 evra i oko deset evra vanpansionske potrošnje dnevno, dobili bismo cifru od oko 150 miliona evra, ali koliko bi to odgovaralo pravom stanju - kaže Vladan Vešković, sekretar Udruženja banja Srbije. - Banjski turizam je, sa dva veka, najstariji u Srbiji, ali nije i najrazvijeniji. Promoviše se i ulažu nemala sredstava u druge vidove turizma, koje tek treba razviti.

Primer radi, u mađarskim banjama radi oko 140 hotela za lečenje i velnes, u kojima je 23.000 kreveta. Tamošnji ugostitelji postavili su jasnu razliku između lečenja i rekreacije, što im je donelo četvrtinu ukupnog broja noćenja koja turisti ostvare u Mađarskoj. A za razvoj velnes i spa programa, koriste sredstva Evropske unije.

- Poznati smo po tome što slabo koristimo sredstva pretpristupnih fondova Evropske unije - kaže Vešković. - Mali je broj lokalnih samouprava u banjama i klimatskim mestima koji imaju gotove projekte u vezi sa banjskim turizmom. Razloga za to je mnogo, ali je najizraženiji nedostatak finansijskih sredstava za njihovu izradu.

Kapaciteti

Klimatska mesta i banje raspolažu sa više od polovine ukupnih smeštajnih kapaciteta u zemlji. To je oko 52.000 registrovanih kreveta, od kojih se 7.500 nalazi u zdravstvenim ustanovama.

- Izdaje se još oko 30 odsto ležajeva na crno - kaže Vešković. - A to je još jedan argument da se isplati ulaganje u banje.