Turizam - Srbija

Neobična imena običnih restorana

Od osnivanja prve mehane u Beogradu prošlo je skoro tri veka, a inspiracija za njihove nazive ne jenjava.

Tako se i danas može otići na ručak u "Pogođenu patku", "Ludu kuću" ili se zadovoljiti onim što nude u restoranu "Šta je tu je".

Tokom godina, ugostiteljski objekti u prestonici dobijali su imena na različite načine - po mestima, vlasnicima, citatima iz knjiga, nesrećnim ljubavima ili sticajem raznih okolnosti pred njihovo otvaranje.

"Bio sam na ispraćaju, gde su se trubači, na zahtev da sviraju pesmu 'Izgubljeno jagnje', razleteli po ćoškovima i svako je svirao iz svog ugla. Pošto je lokal bio pred otvaranjem, setili smo se te upečatljive situacije i - eto imena", kaže Radiša Kostić iz restorana "Izgubljeno jagnje".

Neki su se prilikom odabira imena vodili glavnom ugostiteljskom frazom - privući goste po svaku cenu.

"Gledajući emisiju o ruskim lokalima sa zanimljivim imenima, pre 15 godina, kada smo nameravali da otvorimo lokal, mom mužu je pala na pamet ideja za ime 'Vruć gavran' jer je neobično i smatrali smo da će privući pažnju", kaže Katarina Pavlović, vlasnica tog paba u centru grada koji najčešće posećuju mladi.

Pored restorana čiji jelovnici nude specijalitete stranih kuhinja, poslednjih godina u Beogradu su sve popularniji oni sa odrednicom "etno", u kojima se sedi za stolovima sa kariranim stoljnacima, pije rakija iz čokanja i jedu duvan-čvarci.

"Kada smo odlučili da otvorimo restoran, jedino što smo znali jeste da će biti u etno stilu i uz sve poteškoće koje su nas pratile do konačnog otvaranja, uvek smo bili optimistični i govorili - šta je, tu je, pa smo odlučili da tako nazovemo restoran”, ispričao je Aleksandar Cvetinčanin iz restorana "Šta je tu je".

"Za dve i po godine, koliko restoran postoji, najčešći gosti su nam stranci, koji su oduševljeni srpskom kuhinjom, posebno čvarcima, koje mi prevodimo kao 'bombone od svinje'.”

Beogradske kafane su devedesetih bile odraz vremena u kome se živelo, pa je, tako, ispred studenstkog doma "Ivo Lola Ribar", na Bulevaru kralja Aleksandra, postojala kafana "Kod žirafu vanevropsku zverku", koja je izgledala kao kiosk”, kaže taksista Milan Simojlović.

Tih godina u Beogradu otvoren je i kineski restoran, čije je ime, "Luda kuća", simbolizovalo tadašnju situaciju u zemlji, tvrde njegovi vlasnici.

"Restoran je otvoren 1995. godine. S obzirom na tešku, ludu situaciju u zemlji, dao sam taj naziv i restoranu. Luda država - luda kuća, čak je i pokojni Minimaks, u svojoj emisiji napravio parodiju na našu tadašnju vladu i moj restoran", priseća se vlasnik Miroslav Milanović.

Neke kafane postale su simboli pojedinih delova grada, pa tako danas mesto oko nekadašnje kafane "Tri bika" na Karaburmi Beograđani i dalje tako zovu, iako je ime promenjeno u "Stari most".

Na drugom kraju grada, na Čukarici, od nekada popularnog mesta za izlaske, ostalo je samo ime "Krivi Stojko" jer je splav pretvoren u privatnu kuću na vodi.

U samom centru Beograda, međutim, obrnuta je priča - stara kuća pretvorena je u jednu od najposećenijih kafana - "Violeta, kućo stara", koja je ime dobila po legendarnoj rečenici iz filma "Specijalno vaspitanje" i jedne ljubavne priče koja se može pročitati na svakom stolu u toj kafani.

"Tokom radova na adaptaciji kuće ulicom je prolazio stari gospodin, Beograđanin, kažu boem, koji je između dva svetska rata živeo u Francuskoj, a kada je od vlasnika saznao šta se priprema, zamolio je da se kafana nazove 'Violeta', po jednoj Violet Arto, iz Lunevila, u koju je bio zaljubljen", piše na ukrašenim papirima ispod svakog od staklenih stolova.

Da "kum" nekog od ugostiteljskih objekata ipak ne bi previše pustio mašti na volju u davanju imena, brine se Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije.

"Usvajanje žigova regulisano je Zakonom o žigovima tako da sva imena koja narušavaju javni poredak i moral budu odbijena. Tako smo odbili naziv restoran abrze hran - ‘Do jaja’", kaže VD načelnika Zavoda za intelektualnu svojinu Marija Božić.