Pad turističkog prometa u Srbiji

Bez autora
Jan 16 2011

U Srbiji je za 11 meseci prošle godine noćilo oko šest miliona turista - 4,7 miliona domaćih i 1,3 miliona stranih, što je za šest procenata manje nego godinu dana ranije. Turistički radnici moraju da pokažu više cenovne fleksibilnosti, što bi donekle amortizovalo negativan trend u toj privrednoj grani, dok su na duži rok neophodna veća ulaganja države u izgradnju infrastrukture, ugostiteljskih objekata i pratećih sadržaja, kao i podsticaj dolasku stranih turista. U strukturi turističkog prometa, domaći gosti su dominantni i čine 77,4 odsto, pri čemu je naglašen uticaj slabe kupovne moći srpskog stanovništva na turistički promet. Broj noćenja domaćih turista opao je za osam odsto, a stranih za dva odsto. Najveći broj noćenja ostvaren je u banjama, oko dva miliona, što je za pet procenata manje nego za 11 meseci 2009. godine, dok je najosetniji pad turističkog prometa bio na planinama, 14 odsto.

Pad turističkog prometa u SrbijiU Srbiji je za 11 meseci prošle godine noćilo oko šest miliona turista - 4,7 miliona domaćih i 1,3 miliona stranih, što je za šest procenata manje nego godinu dana ranije.

Turistički radnici moraju da pokažu više cenovne fleksibilnosti, što bi donekle amortizovalo negativan trend u toj privrednoj grani, dok su na duži rok neophodna veća ulaganja države u izgradnju infrastrukture, ugostiteljskih objekata i pratećih sadržaja, kao i podsticaj dolasku stranih turista, smatraju analitičari u Institutu za tržišna istraživanja (IZIT).

U strukturi turističkog prometa, domaći gosti su dominantni i čine 77,4 odsto, pri čemu je naglašen uticaj slabe kupovne moći srpskog stanovništva na turistički promet.

Broj noćenja domaćih turista opao je za osam odsto, a stranih za dva odsto.

Najveći broj noćenja ostvaren je u banjama, oko dva miliona, što je za pet procenata manje nego za 11 meseci 2009. godine, dok je najosetniji pad turističkog prometa bio na planinama, 14 odsto.

U IZIT-u su istakli da je to posledica lošijeg životnog standarda stanovništva, ali i cenovne nefleksibilnosti turističkih radnika, koji su potpuno zanemarili viznu liberalizaciji i pad kupovne moći stanovništva.

Najveći pad gostiju zabeležen je na Kopaoniku, dok se Zlatibor bolje prilagođavao ekonomskim prilikama i izazovima iz okruženja, što je doprinelo rastu prometa na toj srpskoj planini za oko tri odsto.

Zlatibor preuzima primat u planinskom turizmu Srbije sa oko 385.000 ostvarenih noćenja, što je 28 odsto od ukupnog broja noćenja na planinama, dok je Kopaonik pao na drugo mesto, sa 15,2 odsto.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik