Putnici koji ovih dana planiraju da odu u inostranstvo na odmor - najbolje da se zdravstveno osiguraju. Pored toga što na taj način brinu o svom zdravlju, turisti koji prelaze granicu u „svojoj režiji“, bez posredstva agencija i pozivnog pisma, treba da imaju polisu kao garant da nisu azilanti. Tako je, sa zaoštravanjem mera oko belog šengena, osiguranje postalo i jedan od dokumenata koji olakšava prelazak granice. Za neke zemlje sa kojima Srbija ima ugovor može da se izvadi besplatna potvrda u RZZO, pa za osiguranje ne mora da se plati. Iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje apeluju da građani koji putuju u inostranstvo imaju pravo na hitnu pomoć. Da bi osiguranik dobio potvrdu RZZO, potrebno je da mu izabrani lekar izda potvrdu o zdravstvenom stanju, koju mu overava lekarska komisija matične filijale. Procedura dobijanja potvrde je besplatna.
Putnici koji ovih dana planiraju da odu u inostranstvo na odmor - najbolje da se zdravstveno osiguraju.
Pored toga što na taj način brinu o svom zdravlju, turisti koji prelaze granicu u „svojoj režiji“, bez posredstva agencija i pozivnog pisma, treba da imaju polisu kao garant da nisu azilanti. Tako je, sa zaoštravanjem mera oko belog šengena, osiguranje postalo i jedan od dokumenata koji olakšava prelazak granice.
Apel
Za neke zemlje sa kojima Srbija ima ugovor može da se izvadi besplatna potvrda u RZZO, pa za osiguranje ne mora da se plati. Iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje apeluju da građani koji putuju u inostranstvo imaju pravo na hitnu pomoć.
- Da bi osiguranik dobio potvrdu RZZO, potrebno je da mu izabrani lekar izda potvrdu o zdravstvenom stanju, koju mu overava lekarska komisija matične filijale - kažu u RZZO.
- Procedura dobijanja potvrde je besplatna.
Međutim, za dobijanje polise zdravstvenog osiguranja, potrebno je naoružati se živcima i vremenom, jer se za čekanje u nekoliko redova mora izdvojiti i do tri dana. Pre svega treba predati zahtev u poslovnici RZZO, u Nemanjinoj ulici 30, zatim sa tom potvrdom otići kod svog lekara u državnom Domu zdravlja, kao i kod stomatologa koji može biti i privatnik. Sa uverenjima, ponovo se treba vratiti u RZZO, gde se, na kraju izdaje polisa.
Privatnici
Međunarodni sporazum o zdravstvenom osiguranju potpisan je sa Velikom Britanijom, Slovačkom, Poljskom, Makedonijom, Rumunijom, Mađarskom, Češkom, Italijom, Francuskom, Luksemburgom, Belgijom, Holandijom, Nemačkom, Austrijom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i Bugarskom.
Ipak, sa zemljama u koje Srbi najviše putuju na letovanje, Grčkom, Turskom i Egiptom, država nema sklopljen sporazum. Tako su naši turisti prinuđeni da plate polisu kod privatnih osiguravajućih kompanija.
- Nije obavezno imati polisu osiguranja, ali mi našim klijentima uvek preporučujemo - kažu iz „Dunav osiguranja“.
- Za Grčku i Crnu Goru je najjeftinije, plaća se 102 dinara po danu. Za odlazak u Egipat, treba 2.363 dinara za deset dana, a najskuplja je Amerika.
Nezavisno od toga što je zaštita u slučaju bolesti na putu, polisa je postala i garant za prolaz na granici.
- Carinik može da traži dodatne papire, među kojima su vaučeri, garantno pismo i zdravstveno osiguranje - kaže Milica Žarković, iz „Kontikija“.
Polisa, u najvećem broju kompanija, pokriva troškove do 30.000 evra.
Lečenje u Srbiji
Stranci, kao i naši državljani koji žive i rade u inostranstvu, za vreme privremenog boravka u Srbiji, imaju pravo na hitnu medicinsku pomoć, ali samo ako dolaze iz zemlje sa kojom naša zemlja ima sporazum. Ukoliko osiguranici kod sebe nemaju neophodnu potvrdu, postoji mogućnost da im se hitna pomoć pruži, a da se potvrda zahteva naknadno od njihovog matičnog osiguranja. Stranim državljanima, koji su hronični ili akutni pacijenti, potrebne su posebne potvrde da bi im se takve zdravstvene usluge bez plaćanja pružile u Srbiji.