Turizam - Srbija

Prazni hoteli na Kopaoniku

Lepo, ali prazno. To bi bio najkraći opis trenutne slike na Kopaoniku.

A vreme na planini je sunčano, preovlađuje prirodno šarenilo, uzrele su borovnice, svuda tišina... ali je ovde tek oko pet stotina gostiju, a u hotelima ima ukupno oko 3.500 mesta. Većina su poluprazni, u „Grandu“ se odmara njih stotinak, toliko i u konacima „Sunčani vrhovi“, nešto je veća popunjenost u „Putniku“, u hotelu JAT-a...

– To stanje bi bilo i teže da ne nudimo posebno primamljive paket-aranžmane. Zatim, organizujemo razne kampove za sportiste, škole stranih jezika, škole srpskog jezika za decu iz dijaspore. Zanimljivi su i izleti, uglavnom bez dodatnih troškova za goste, a što se cena tiče one su čak i u dinarskom pogledu niže nego lane i jeftinije se ne može, recimo polupansion u ovom hotelu staje 2.500 dinara po osobi i ako gost ostane četiri, dobiće dan više besplatno, a ako ostane sedam, dobija dva dana o našem trošku – kaže za „Politiku“ Andrija Jeremijević, direktor hotela „Putnik“ na Kopaoniku.

Slične povoljnosti nude i za goste u hotelu „Grand“, gde je pansion oko 4.000 dinara po osobi uz korišćenje svih usluga ovog visokorangiranog objekta ili najam dvokrevetnog apartmana za dve hiljade dnevno u poznatim konacima.

Međutim, nisu samo cene razlog za, posebno ove godine, slabu zainteresovanost gostiju za odmor na ovoj planini.

– Za razliku od drugih kontinentalnih turističkih centara, na Kopaoniku je, pored promenljive i oštrije klime zbog visine, malo zabave, malo manifestacija... Nema turizma samo uz hranu i spavanje. Mi hotelijeri nismo uspeli da zajednički organizujemo neke manifestacije, na tržištu nastupamo posebno, nema organizovane promocije letnjeg turizma na Kopaoniku. Šta da kažem kad, primera radi, ovaj turistički centar nema neki specijalitet, nema ni maskotu, ni suvenir... – dodaje Jeremijević.

On, a i drugi vlasnici i menadžeri kopaoničkih hotela nisu zadovoljni međusobnom ali ni saradnjom sa turističkom organizacijom, kao ni lokalnom vlašću u opštini Raška. Posebne su im zamerke zbog ogromnih nameta tako da, tvrde, više nemaju prostora za sniženje cena aranžmana. Prema računici većine hotelijera, opština Raška sa Kopaonika ubira godišnje oko pola miliona evra samo na ime naknade za građevinsko zemljište a od te sume se „uzbrdo“ na planinu, u smislu komunalnog uređenja, ni simbolični deo ne vraća. Navode primere i pitaju se da li je ikome isplativo da pomenuta naknada bude trideset puta skuplja nego u samoj Raški, da ostale komunalije budu skuplje tri, četiri puta, da se obračunava i prilično visoka naknada za nacionalne parkove, boravišna taksa...

Zbog svega u poslednje vreme se sve učestalije pominju i „separatističke” težnje turističkih poslenika na Kopaoniku da se ovaj turistički centar izdvoji u posebnu jedinicu lokalne samouprave.

– Nije baš sve tako – tvrdi Radenko Cvetić, predsednik opštine Raška. – Cene nekih naknada i poreza koje smo mi kao lokalna samouprava odredili niže su od onih koje nam republički propisi za nacionalne parkove dozvoljavaju. Uz to, hotelijeri ne pominju da gore, recimo, kafu prodaju za sto pedeset dinara, trostruko više nego ovde u Raški... pa ne bih rekao da nema prostora za pojeftinjenje usluga. No, razumemo da ih je pogodila kriza, zatim bezvizni režim i mogućnost odlaska naših ljudi na letovanje u inostranstvo... Svega toga smo svesni i prihvatili smo da tokom naredne nedelje započnemo ozbiljne razgovore o svemu što možemo popraviti i u zajedničkom interesu se dogovoriti, jer slažem se da ovako uz prazne hotele gubimo i mi i oni – dodaje predsednik Cvetić.