Iako je, još davne 1834, knez Miloš naredio da se na Medicinskom fakultetu u Beču ispita lekovitost ovdašnjih termalnih voda, što je tamo i potvrđeno, banja podno Jastrepca pravu renesansu doživljava tek poslednjih godina. Zapušteni objekti u zabiti pitome divljine uređeni su po svetskim standardima, goste mame i novi kapaciteti, pa je - prema podacima Turističke organizacije Srbije - sa popunjenošću kapaciteta od 96 odsto, Ribarska banja postala rekorder i izrasla u istinski brend srpskog zdravstvenog turizma. Pre samo osam godina, tu je boravilo tek po osamdesetak pacijenata, i radnici su jedva primali plate. U ruiniranim i zapuštenim objektima, sobe su prokišnjavale, a zatvoreni bazen bio je gotovo neupotrebljiv, pa nisu znali odakle da počnu. Zahvaljujući malim donacijama inostranih humanitarnih organizacija, najpre je počelo sređivanje infrastrukture, a onda se - od onoga što su sami zaradili - domaćinski ulagalo u nove sadržaje. Napravljena su dva otvorena bazena, zatim sportski centar, etno-restoran "Vodenica" na Srndaljskoj reci...
Iako je, još davne 1834, knez Miloš naredio da se na Medicinskom fakultetu u Beču ispita lekovitost ovdašnjih termalnih voda, što je tamo i potvrđeno, banja podno Jastrepca pravu renesansu doživljava tek poslednjih godina.
Zapušteni objekti u zabiti pitome divljine uređeni su po svetskim standardima, goste mame i novi kapaciteti, pa je - prema podacima Turističke organizacije Srbije - sa popunjenošću kapaciteta od 96 odsto, Ribarska banja postala rekorder i izrasla u istinski brend srpskog zdravstvenog turizma.
- Pre samo osam godina, ovde je boravilo tek po osamdesetak pacijenata, i radnici su jedva primali plate. U ruiniranim i zapuštenim objektima, sobe su prokišnjavale, a zatvoreni bazen bio je gotovo neupotrebljiv, pa nismo znali odakle da počnemo. Kada sam otišao u Ministarstvo zdravlja i dao ostavku, rekoše mi: "Budi, bre, hrabar. Snalazi se, ali od nas pare ne očekuj, jer ih nemamo." To mi je probudilo neki inat - priseća se direktor dr Branislav Katančević, po mnogima tvorac renesanse Ribarske banje.
Zahvaljujući malim donacijama inostranih humanitarnih organizacija, najpre je počelo sređivanje infrastrukture, a onda se - od onoga što su sami zaradili - domaćinski ulagalo u nove sadržaje. Napravljena su dva otvorena bazena, zatim sportski centar, etno-restoran "Vodenica" na Srndaljskoj reci...
- Isprva, Zdravstveni fond nam je plaćao stotinu, a sada plaća 230 kreveta, i od toga se nije moglo živeti. Zato smo sredili postojeće kapacitete, osposobili 300 novih ležajeva i počeli komercijalnu prodaju, te se pročuli među gostima i pacijentima. Pored poznate lekovitosti vode, sada smo sasvim drugačija banja, sa punim komforom i raznim primamljivim sadržajima kojima se ostvaruje profit. Sopstvenim novcem banja radi, gradi i kroji budućnost. Računica je jednostavna: kao nijedna druga banja u Srbiji, zaradili smo ukupno 12 miliona evra, pametno se širili i zaposlili 240 novih radnika - kaže dr Katančević.
I, zaista, nedavno otvoreni, elitni velnes i spa centar, čijoj promociji je prisustvovao i patrijarh srpski Irinej, nikao je na temeljima starog turskog kupatila, na površini od 5.000 kvadrata, i sa uloženih 4,6 miliona evra, poslednjih godina izvesno predstavlja najveću investiciju u srpskom zdravstvenom turizmu.
- Računamo da ćemo ovo ulaganje isplatiti za tri godine. Imamo potpisane ugovore sa agencijama iz Australije, Amerike, Norveške, Kuvajta, Francuske, te država iz okruženja, a posebno smo ponosni što klijentela iz tih zemalja i sada čini gotovo 90 odsto naših gostiju - zaključuje dr Katančević.