Senke koje se smenjuju i neobični zvukovi nalik ljudskim, samo su deo čudne atmosfere u Đavoljoj varoši. Obrisi zemljanih figura obasjani raznobojim svetlosnim nijansama, koje se prelamaju čitavim uzvišenjem, pobuđuju maštu posetilaca koji se u noćnim satima zateknu na lokalitetu ovog fenomena prirode. Jer ovo prirodno čudo, jedinstveno u našoj zemlji i jedno od retkih u svetu, odnedavno je posetiocima dostupno i noću. Sa specijalnim svetlosnim efektima koje smo nedavno postavili na samom lokalitetu, Đavolja varoš je još specifičnija noću. Zato smo za sve zainteresovane goste i posetioce organizovali noćni odlazak iz Prolom banje u Đavolju varoš u pratnji vodiča. Osim naučnog pojašnjenja, posetiocima se prezentuju i mnogobrojne legende koje na samom lokalitetu deluju uverljivije. Kada posetioci ugledaju figure koje zaista imaju oblik ljudskih bića, logično im zvuči legenda prema kojoj one predstavljaju okamenjene svatove koji su želeli da venčaju brata i sestru, ali se neka sila isprečila i okamenila ih.
Senke koje se smenjuju i neobični zvukovi nalik ljudskim, samo su deo čudne atmosfere u Đavoljoj varoši.
Obrisi zemljanih figura obasjani raznobojim svetlosnim nijansama, koje se prelamaju čitavim uzvišenjem, pobuđuju maštu posetilaca koji se u noćnim satima zateknu na lokalitetu ovog fenomena prirode. Jer ovo prirodno čudo, jedinstveno u našoj zemlji i jedno od retkih u svetu, odnedavno je posetiocima dostupno i noću.
- Sa specijalnim svetlosnim efektima koje smo nedavno postavili na samom lokalitetu, Đavolja varoš je još specifičnija noću. Zato smo za sve zainteresovane goste i posetioce organizovali noćni odlazak iz Prolom banje u Đavolju varoš u pratnji vodiča - objašnjava Zlatko Veljović, direktor ove banje nadomak Kuršumlije. Osim naučnog pojašnjenja, posetiocima se prezentuju i mnogobrojne legende koje na samom lokalitetu deluju uverljivije.
- Kada posetioci ugledaju figure koje zaista imaju oblik ljudskih bića, logično im zvuči legenda prema kojoj one predstavljaju okamenjene svatove koji su želeli da venčaju brata i sestru, ali se neka sila isprečila i okamenila ih - objašnjavaju zaposleni u „Planinki“ kojima je povereno na staranje ovo čudo prirode.
Oni dodaju da bez objašnjenja ostaje činjenica što, uprkos tome što jedne figure nestaju a druge se stvaraju na lokaciji podložnoj eroziji zemljišta, broj od 202 figure uvek ostaje isti.A reka Toplica legenda je sama po sebi. Nazvana je tim imenom zbog izvora toplih voda koje izbijaju iz dubine zemlje gotovo svuda duž njenog toka od 136 kilometara, a izvire ispod vrhova Kopaonika i protiče kroz tri opštine Topličkog okruga, Kuršumliju, Blace i Žitorađu.
Obilazeći brdo Hisar na ulazu u Prokuplje, Toplica pravi pravo prirodno čudo: jednim delom teče uzbrdo! Kako tvrde naučnici, ova pojava, koja se stručno zove epigenija, jedinstvena je u Evropi i veoma retka u svetu.
- U delu svog toka na ulazu u Prokuplje reka udara u granitnu stenu, vraća se natrag i obilazi čitavo brdo Hisar.
Međutim, osim što obilazi brdo u gotovo punom krugu, reka čini još jedno čudo prirode jer jednim delom teče uzbrdo - objašnjavaju čelnici prokupačkog Fonda za ekologiju, čijim je programom rada predviđeno da se urede obale Toplice u rejonu grada, a pre svega u ovom delu. Prema rečima Miroljuba Krasića, direktora, već je dobijena saglasnosat SO Prokuplje da ekolozi preuzmu staranje i nad tvrđavom i nad rekom. Zajedno sa Turističkim centrom, biće preduzette mere za privlačenje turista kojih će, nadaju se, biti sve više, jer je Prokuplje na putu ka poznatim banjama: prolomskoj, lukovskoj i kuršumlijskoj, kao i ka, već svetskom čudu - Đavoljoj varoši. Međutim, na putu ka ovim destinacijama, turiste će sačekati još jedna specifičnost ovog kraja - jedinstveno neolitsko naselje u Pločniku sagrađeno kraj arheološkog lokaliteta vinčanske kulture na putu između Prokuplja i Kuršumlije.
- Obnovljeno neolitsko naselje čini pet kuća identičnih onima iz doba neolita, sa drvenim konstrukcijama i prućem na krovu - objašnjava Julka Kuzmanović-Cvetković, arheolog prokupačkog Muzeja „Toplica“, napominjući da će ovaj jedinstveni projekat predstojeće turističke sezone biti dostupan posetiocima. Iako su kuće već sagrađene i prvi nezvanični posetioci ih već obilaze, priprema se njihovo unutrašnje uređenje, kao i uređenje okućnica.
Kinezi kod “Đavola“
Napominjući da su za obilazak Đavolje varoši sve više zainteresova i Kinezi, koji dolaze u sve većem broju, čelnici „Planinke“ napominju da će ove godine na sajmu turizma u Kini, u saradnji sa Turističkom organizacijim Srbije, prezentovati Đavolju varoš posetiocima ovog najvećeg sajma na svetu.