Turizam - Srbija

Šangaj jedinstven megapolis

Toliko života, tako brižljivo usmerenog, koji teče tako snažno - taj prizor u meni izaziva nešto kao jezu... zapisao je o Šangaju književnik Oldos Haksli 1926. godine.

I u to vreme kada je Haksli ovako opisao ritam Šangaja, u njemu su boravili mnogi slavni ljudi: Noel Kauard, Meri Pikford, Bertran Rasel, Džordž Bernard Šo, Andre Malro, grof Ćano, Čarli Čaplin... Grad je postao sinonim za greh, avanturizam i bogatstvo.

Svakako,. Šangaj očarava, ostavlja bez daha i kroz ovaj grad šeta se širom otvorenih očiju.

Istina, ovaj grad ima i mane, a najveća muka je što se mnogi evropski turisti osećaju izgubljeni u prevodu pošto mali broj Šangajaca govori engleski. A i šta će im? Kinesko, a pogotovo azijsko tržište, toliko je veliko i bogato da nemaju nikakve potrebe da se prilagođavaju Evropljanima ili Amerikancima.

Mandarinski nije toliko težak kao što se misli - kaže Dejan Petrović, vlasnik italijanskog restorana u Šangaju.

- Naučio sam 200 reči i već dve godine to mi je sasvim dovoljno za sporazumevanje.

Petrović kaže da je život u Šangaju naporan, da grad, kao i svaki drugi velergad, “jede” ljude, ali da je presrećan što živi u tako energičnom i organizovanom mestu.

Iako Kineskinje nose evropsku garderobu, kada beba napuni tri meseca ispred nje postave knjigu, flautu, pero, računaljku, pomadu, žad i mač - da vide šta će prvo uzeti.

- Kada su u Godini svinje, koja važi za prosperitetnu, Kineskinje masovno počele da ostaju trudne, vlasti su odmah počele da prave plan gde će sva ta deca ići u školu. O svemu unapred razmišljaju, pažljivo planiraju i Kinezi važe za najoptimističniju naciju jer znaju da im samo može biti bolje - kaže Petrović.

Šangaj je grad sa oko 19 miliona stanovnika i sve funkcioniše besprekorno. Metro radi precizno, u saobraćaju nema zastoja, a taksisti vas voze u čistim automobilima, sa staklenom pregradom između njih i putnika i sa fiksnim cenama. Gradska vlast je saobraćajni kolaps uspela da reši autoputem koji u tri prstena, poput vijadukta, opkoljava grad. Metro Maglev, koji zbog brzine zovu “metak”, prilično je rasteretio gužvu i prava je atrakcija za turiste.

Huaihai i Fengšing

Glavno šetalište je Band (na mandarinskom Vaitan), priobalje pored reke Huangpu, duž kojeg se nalaze kapitalne zgrade koje svedoče o britanskoj imperijalnoj moći. U broju 1 nalazi se zgrada MekBein “Azijatik Petroleuma” iz 1915. godine. U broju 2 je Šangaj klub (nekada britanski) iz 1911. godine. Broj 3 je Junion zgrada u kojoj se nalazi agencija za nekretnine i “Evian” spa centar. Broj 4 nećete pronaći, jer je to nesrećan broj pošto se na mandarinskom izgovara “si”, što je isto kao – smrt! U Kini je i danas sve uređeno po “propisima” sujeverja – konzumiranje hrane i pića, pozdravljanje, razgovor, pa i naručivanje hrane u restoranu, gde se količina hrane koju želite da naručite pokazuju prstima na poseban, mandarinski način.

U nastavku Banda nižu se brojne poslovne zgrade, a turistima je najzanimljiviji broj 20, na kojem se nalazi hotel “Peace”, izgrađen 1929. godine u art deko stilu. Odatle počinje Nandžing ulica, pešačka zona sa buticima, radnjama, vozićem, kafićima, restoranima, nakićena reklamama. Ulica je toliko dugačka da je šetnja do Trga naroda više nego dovoljna rekreacija.

Preko puta Banda, na drugoj strani reke, dominira šetalište sa Orijental bisernim tornjem, koji je uvek prepun turista jer se sa visine od nešto manje od 500 metara pruža fantastičan pogled. Biserni toranj je okruglom pasarelom povezan sa velikim Super brend šoping molom, a pogled duž ulica ostavlja nestvaran utisak jer je svo drveće ukrašeno raskošnom svetlosnom dekoracijom. Da zaista uživate u lepoti obala i prizora omogući će pogled sa reke na nekom od večernjih krstarenja. Sve blješti, sija, preliva se u bezbroj nijansi.

Uostalom, čitava oblast Pudong izaziva pravi mali vizuelni “šok”, kako po enterijeru tako i po luksuzu, jer je dovoljan pogled na prodavnicu “Luj Vitona” koja izgleda kao ogromna kocka optočena brilijantima. Za ovu radnju vezane su mnoge urbane legende, a najzanimljivija je ona o tajlandskoj princezi koja je u njoj kupila lažnjak! Besna, vratila je tašnu prodavcu koji se setio da ju je prethodnog dana prodao nekom bračnom paru, koji je sutradan tu tašnu zamenio za neku drugu. Treba zaista imati “izvežbano” oko kako bi pogodili koja je, na primer, “Gučijeva” tašna original iz Huaihai ulice, a koja je kupljena na Fengšing pijaci za 20 evra. Možda je šoping u Huaihai ulici rezervisan za bogatije, ali je kupovina na Fengšing pijaci veća avantura. Počinje tako što prodavačica tašni nudi katalog kopija firmiranih brendova i odvodi vas kroz lavirint hodnika u teretni lift, pa do kotlarnice u kojoj se nalazi “šou-rum”.

Zu Zuang, najlepše selo

Kupovina je u Šangaju pravo uživanje, ne samo zbog cenkanja koje je pravi mali ritual, već i zbog šarenolike robe sa tradicionalnim dezenima ali prilagođenih modernim trendovima. Svako će poželeti da u Šangaju kupi nešto što je kineskog dizajna. Omiljena pijaca je Stara ulica pored Jujuan bašte. Prelep vrt u klasičnom stilu Ming dinastije pravo je utočište mira i opuštenosti koje se nalazi usred bučnog megapolisa. Bašta ima 30 paviljona na pet hektara, a pasarele i tuneli iz 16. veka mogu da se istražuju danima. Posebno uživanje je šetnja ispod stoletnih akacija, čempresa, drveća narova kada se rasprsnu u cvetove.

Kineski gradovi nekada su bili zaštićeni zidovima, a kamena ograda iz 16. veka srušena je 1920. godine. Zbog toga je izgrađena kompletno nova pijaca u tradicionalnom stilu na kojoj se prodaju svilene tunike, nameštaj, knedle, papuče, maske kineske opere, lekoviti čajevi, vaze, začini, mobilni telefoni, prženi skakvci, nakit od žada, mobilni telefoni, suveniri...

Ljubitelji svile ni u Kini neće moći da kupe jeftinu svilu, čak ni u fabrikama, jer kvalitet svugde košta. Peking je jeftiniji od Šangaja gde se svila pravi u okolini grada, od larvi crva koji su jeli javorov list, pa je za nijansu mekša od pekinške.

Na manje od sata vožnje može se videti najlepše kinesko selo, Zu Zuang, staro više od 900 godina. Prelepa jezerca, kameni mostovi i kuće od kojih neke potiču iz vremena Ming dinastije, pružaju neverovatan doživljaj i atmosferu kao iz bajke. Sjaj zvezda i odraz svetlećih lampiona u vodi stvaraju osećaj kao da je vreme stalo. Ovoj drevnoj lepoti predsednik Deng Sjaoping dao je ime “Selo broj 1”. Inače, čitav basen reke Jangce on je proglasio za zaštićeno područje i svim selima dao brojeve, rangirane prema lepoti.

Zu Zuang je najpopularnije izletište, a šetajući kraj kanala, nailazi se na 100 sačuvanih kuća, vile bogataša, dom starešine sela. Doživljaj je vožnja čamcem poput gondole i ručak, specijalitet sela, svinjska kolenica.

Francuski kvart, u kojem je i pešačka zona gde su stare kuće pretvorene u kafiće i restorane, najluksuzniji je deo moćnog Šangaja, gde poslovne adrese imaju samo oni koji mogu da priušte poslovni prostor na najskupljoj adresi u Aziji. Stari Šangajci vole da uveče obuku svilene pidžame i izađu na ulicu da posmatraju doterane strance. Uostalom, Šangaj i jeste susret dve civilizacije, a nedavno održan EXPO učinio je da svet vidi Kinu i Kina vidi svet. Šangaj dnevno poseti pola miliona ljudi, a podaci najavljuju da će do kraja oktobra, ovim gradom prošetati više od 70 miliona posetilaca.

Filozofija žada

Kupovina žada u Kini ima specijalnu dimenziju. Ovaj poludragi kamen nije samo zelene boje. Može biti i beo, nežno lila boje lavande, žut, narandžast, crven ili crn. Ali, imperijalni žad je samo onaj koji je zelen poput smaragda i on je najtraženiji. Većinu nakita premazuju voskom, pa je ponekada teško otkriti da li je žad pravi. Osnovno pravilo pri kupovini je da žad u sebi sadrži i žilice drugih boja. Cena uvek zavisi od kvaliteta, a prsten od žada vrhunske izrade ne može da bude jeftiniji od 1.000 evra. Skromniji kvalitet kamena i izrade može se kupiti i za 20 evra. Žad ne sme da dolazi u kontakt sa parfemom i hemikalijama jer može da promeni boju. Žad u Kini nosi veliku simboliku, pa su u njemu prikazani razni segmenti života. Omiljeni oblici su breskva (dug život), mandarinska patka (ljubav), jelen (visok položaj), riba (strast), laša (bezednost), lotos (svetost), bambus (zavođenje) i lepeza (dobročinstvo).

Izgovara se “ju”, a njegovo ime nalazi se u mnogim poslovicama poput one: “nepolirani žad nikada ne sjaji”, što će reći da onaj ko nije obrazovan nije od koristi. Mnoge devojke nose imena vezana za žad, poput Jang Juan, što znači “prsten od žada”.

Najduži most na svetu

Šangaj, što na kineskom znači “naseobina iznad mora”, prvi put se pominje 960. godine kao ribarsko selo, a potom kao trgovačka luka odakle se pamuk izvozio u Peking, unutrašnjost zemlje i Japan. Smešten je na ušću reke Jangce u Istočno kinesko more. Posle Opijumskih ratova, Velika Britanija je sredinom 19. veka otvorila Šangaj za trgovinu sa Evropom i ubrzo je postao najzačajniji trgovački centar Istočne Azije. Već početkom 20. veka imao je preko milion stanovnika, dok je danas taj broj skoro devetnaest puta veći. Šangaj uživa status zasebne provincije od 13. veka i glavni je centar biotehnologije, informacionih tehnologija i mikroelektronike. U njemu se nalazi i najveća luka na svetu, na ostrvima Vangšan, koja je sa gradom, preko otvorenog mora, spojena najdužim mostom na svetu, Donghai, dugačkim 32,5 kilometra. Šangaj je, takođe, jedini grad u svetu u kojem saobraća magnetni voz.