Prošle godine u ovo vreme turističke agencije u Srbiji imale su već preliminarne cene i ponude iz zapadnoevropskih zimskih centara, ali to sada nije tako.
Ponude još nisu stigle ni od hotela iz Bugarske koja bi, kako se pretpostavlja, trebalo da ima normalnu zimsku sezonu. Što se Evrope tiče niko u ovom trenutku ne zna kako će i da li će biti prodaje zimskih aranžmana, jer sve zavisi od energetske krize. Neke zemlje poput Francuske već se bore sa različitim restrikcijama. Ova država se, prema pisanju tamošnjih medija, suočava sa zatvaranjem bazena, neke kompanije najavljuju smanjivanje proizvodnje, a bez pomoći države pod znakom pitanja je i otvaranje skijališta. Prema pisanju portala „Frans 24”, cene energije u Francuskoj i širom Evrope su još u avgustu dosegle rekorde svih vremena. Struja je u Francuskoj za godinu dana poskupela 25 odsto.
Isti izvor je preneo da je zbog preskupe energije kompanija „Vert Marine” odlučila još 5. septembra da „privremeno” zatvori tridesetak javnih bazena. To je trećina od 90 kojima upravlja. Kompanija je objavila da joj je račun za energiju porastao sa 15 na 100 miliona evra, što je, tvrde, njen ceo godišnji promet. Zatvorila je i klizališta kojima upravlja. Situacija je problematična i kada je reč o skijalištima, jer bi prema trenutnim projekcijama računi skočili više nego što bi mogli da zarade, zbog čega se govorilo o preduzimanju mera kao što je prilagođavanje brzine žičara i radnog vremena. Svi ovi podaci koji stižu samo iz Francuske, a slična je situacija i u drugim zemljama, pokazuju da će ove godine sigurno biti problema da se realizuje ski-sezona. Iako je reč o individualnim putovanjima i nema preciznih podataka o tome koliko naših građana tokom zime putuje na odmor u zapadnu Evropu, pretpostavke turističkih agencija su da je reč o oko 50.000 turista iz Srbije. Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija „Juta”, kaže da nema informacije o tome kako će se realizovati zimski aranžmani u ovim zemljama, jer je sve neizvesno.
– Za sada nam još niko ne daje cene, tako da i mi čekamo da vidimo kako će se sve odvijati. Čak ni Bugari za koje je, posle otvaranja gasovoda „Turski tok”, jasno da će imati normalnu zimsku sezonu nisu dali ponude. Izvesno je da će većina putovati u domaće centre, Republiku Srpsku, sever Crne Gore, kao i Severnu Makedoniju koja će imati nešto bolju ponudu ove godine – navodi Seničić. Dodaje da veruje da u regionu neće biti problema iako ni za ova mesta još nije počela prodaja aranžmana.
Prema podacima turističkih agencija tokom zime u našoj zemlji i u regionu gravitira oko 200.000 turista, Bugarsku poseti oko 50.000 gostiju iz Srbije, koliko otprilike ide i prema zapadnoevropskim centrima u individualnim aranžmanima.
– Prošle godine u ovo vreme već smo imali podatke, ali kako se ova kriza razvija teško je pretpostaviti šta će se dalje dešavati. U zemljama Zapadne Evrope su i regulative mnogo drugačije i pitanje je da li će aranžmani recimo moći da se prodaju ukoliko deo sadržaja ne bude u upotrebi ili ukoliko bude nekih ograničenja u korišćenju žičara, na primer – napominje naš sagovornik iz „Jute”.
Zima, dakle, u smislu organizacije i prodaje aranžmana nije počela, ali agencije, kako objašnjavaju, imaju još jedan problem. Prema našim propisima, svaka agencija mora da ima cenovnike koji su na snazi određeno vreme i koji se po potrebi ažuriraju. Međutim većina hotela, agencijama šalje takozvane dinamične cene koje se menjaju čak i u toku dana. Hoteli uglavnom koriste sistem onlajn prodaje i to na više kanala i u zavisnosti od tražnje koriguju cenovnike.
– Kod nas se insistira da cene budu na snazi u nekom vremenskom roku. Kako bismo izbegli probleme aranžmane vodimo kao individualne jer u tom slučaju ne ide prema cenovniku, nego po onome što se ugovara u određenom trenutku – objašnjava Seničić. Upitan da li imaju projekcije koliko će poskupeti zimovanje ove godine, naš sagovornik odgovara da bi, kada je reč o domaćoj ponudi, svako povećanje više od 15 odsto imalo negativan efekat.
– U Zapadnoj Evropi verujem da će aranžmani poskupeti od 20 do najviše 25 procenata, a u regionu oko 10 odsto – kaže direktor „Jute”.