Turističke agencije će zbog prodaje aranžmana na dalekim destinacijama koje su na listi ofšor zemalja ubuduće plaćati porez od dodatnih 25 odsto.
Nije reč o novim poreskim pravilima, nego o Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, koji je predviđen za sve novčane transakcije prema zemljama s takozvanim preferencijalnim poreskim sistemom. Nekoliko domaćih agencija, koje godinama unazad prodaju ovakve aranžmane, bez posrednika, dobilo je ovih dana rešenja s milionskim iznosima poreza koji moraju da plate retroaktivno. Vlasnik jedne od njih za „Politiku” je rekao da su mu blokirani računi i da čitava imovina ne može da pokrije dug koji trenutno ima za porez koji mu je, tvrdi, bez ikakvog osnova obračunat.
– Reč je o članu 42 ovog propisa, koji se odnosi na pranje novca. Da li agencije time što fizičkom licu organizuju putovanje, naplate tu uslugu i plate porez državi, krše bilo koji zakon? Ne, to je njihova osnovna delatnost koja izgleda više ne može da se obavlja. Pitanje da li je neko u prekršaju ili je učinio krivično delo jeste pitanje pojedinačnog utvrđivanja krivice, što ovde nije učinjeno. Posle višedecenijskog rada prinuđen sam da zatvorim agenciju – kaže naš sagovornik. On objašnjava da nijedan od aranžmana koji je prodat na ovaj način nije sumnjiv, sve je transparentno i postoje svi dokazi o plaćanju hotela, prevoza. Pritom, dodaje, agencije nemaju fiksni zakup nekog smeštaja (što bi moglo biti sumnjivo) u tim dalekim zemljama, nego aranžmane prodaju na upit. U agenciji s kojom smo bili u kontaktu kažu da je provizija koju naplaćuju u ovim slučajevima između sedam i deset odsto, a sada im se nameće dodatni porez od 25 procenata.
– Na ovaj način se potencira rad stranih agencija jer, ukoliko bi naša agencija isti aranžman uplatila preko neke strane agencije, ne bi bilo plaćanja ovakvog poreza. Na ovaj način se umanjuju i prihodi Srbiji, a mi svoje obaveze uredno plaćamo decenijama – kaže naš sagovornik i dodaje da novac od putnika nije slao fantom firmama nego hotelima u kojima je svaki podatak proverljiv i transparentan.
Aleksandar Seničić, direktor Jute, kaže da je u Zakonu o porezu na dobit pravnih lica u jednom delu stoji na koji način treba da se plati porez ukoliko se posluje zemljama s takozvanim preferencijalnim sistemom. Njih ima pedesetak i to su te ofšor zone, između ostalog Maldivi i Hongkong. Problem je što kada turistička agencija organizuje putovanje na Maldive – to radi kao posrednik.
– To podrazumeva da nađemo smeštaj na Maldivima, avio-kartu i sve ostalo, a kada se izvrši transfer novca direktno u neku od ovih ofšor zona, Poreska uprava tvrdi da moramo da platimo 25 odsto na ukupan promet koji je ostvaren plaćanjem preko računa. To je apsurd jer su naše zarade od aranžmana do deset odsto bruto vrednosti. Ipak, nije samo to problem. Zakonom je predviđeno da se to odnosi i na nekakve fiktivne usluge kao što su marketinške aktivnosti, analiziranje, konsalting. Nigde taksativno ne stoji da se to odnosi i na turističke usluge. To je jedan deo problema i mi smo iz tih razloga uputili zahtev Ministarstvu finansija kako bi im objasnili da se ovde radi o stvarnim ljudima koji putuju i da je lako dokazivo da je neko zaista boravio na toj destinaciji – kaže Seničić. On dodaje da je apsurdno što se porez ne plaća ako sam organizuje putovanje u neku od takozvanih ofšor destinacija.– Ni kada putovanje organizujete preko agencije iz Nemačke, na primer. Ako uplatite novac na njihov račun, onda nemate obaveze plaćanja poreza. Tvrdimo da se na ovaj način ugrožavaju osnovna prava rada turističkih agencija i ovakva praksa nije zabeležena nigde – ističe on. Seničić kaže da je već dva puta pokušavao da dogovori sastanak u Ministarstvu finansija, ali da nije dobio odgovor. Takođe kaže da njihovo udruženje pokušava da objasni da agencije ne rade ništa protivzakonito i nešto što nije dokazivo.
– Razumemo državu koja hoće da spreči fiktivne zakupe smeštaja na tim destinacijama, jer ako bismo imali fiktivan ugovor o zakupu deset soba na Maldivima – nemamo razloga da se bunimo, jer u tom slučaju ne možemo utvrditi da nije u pitanju pranje novca. Ovde ne pričamo o fiktivnom zakupu, već o tome da kada putnik dođe, rezervišemo aranžman i pošaljemo ga u određeni hotel. To je lako dokaziva stvar i na tu uslugu ne može da se naplati ta vrsta poreza, jer se ne radi o prometu koji nije dokaziv – objašnjava direktor Jute. On kaže da ukoliko se ništa ne promeni po ovom pitanju, turističke agencije će ubuduće iste aranžmane prodavati preko posrednika iz inostranstva, ali će oni sigurno poskupeti od 20 do 30 odsto.