Turizam - Srbija

U Evropu za 60 do 250 evra

Svi koji se spremaju da otputuju u neki od evropskih gradova avionom a karte još nisu rezervisali treba da znaju da jeftinih karata u ovom trenutku nema.

Ali oni koji svoj odmor koriste u septembru ili oktobru a sada rezervišu putovanja, mogu da računaju na veoma povoljne cene.

Tako povratna karta do Londona može da se kupi za svega 60, a za Barselonu i Madrid za 169 evra. Uz konkurenciju od tri kompanije na liniji Beč-Beograd, povratna karta se može naći za oko 100 evra.

Beogradski aerodrom će tokom jula 2010. godine oboriti sve rekorde i predviđanja su da će biti opsluženo blizu 360.000 putnika. Tako će, na primer, imati daleko više putnika nego Sofija, a verovatno će prevazići zbirni broj putnika aerodroma u Zagrebu i Ljubljani.

Iako mnogi očekuju veoma niske cene, letnji meseci nisu baš najpogodnije vreme za kupovinu jeftinih avionskih karata, jer zbog povećanog interesovanja avio-kompanije žele što više da zarade, pa cene ne padaju.

Ono što je zanimljivo jeste to da su avio-kompanije na našem tržištu promenile politiku u reklamiranju najnižih cena karata. Sada da ne bi putnike dovodili u zabludu, cene karata prikazuju u ukupnom iznosu. Nema, dakle, više čuvenog dodatka "takse nisu uključene u cenu", što je obično pisalo sitnim slovima.

Ali oni koji svoj odmor koriste u septembru ili oktobru a sada rezervišu putovanja, mogu da računaju na veoma povoljne cene.

Tako povratna karta do Londona može da se kupi za svega 60, a za Barselonu i Madrid za 169 evra. Uz konkurenciju od tri kompanije na liniji Beč-Beograd, povratna karta se može naći za oko 100 evra.

Beogradski aerodrom će tokom jula 2010. godine oboriti sve rekorde i predviđanja su da će biti opsluženo blizu 360.000 putnika. Tako će, na primer, imati daleko više putnika nego Sofija, a verovatno će prevazići zbirni broj putnika aerodroma u Zagrebu i Ljubljani.

Iako mnogi očekuju veoma niske cene, letnji meseci nisu baš najpogodnije vreme za kupovinu jeftinih avionskih karata, jer zbog povećanog interesovanja avio-kompanije žele što više da zarade, pa cene ne padaju.

Ono što je zanimljivo jeste to da su avio-kompanije na našem tržištu promenile politiku u reklamiranju najnižih cena karata. Sada da ne bi putnike dovodili u zabludu, cene karata prikazuju u ukupnom iznosu. Nema, dakle, više čuvenog dodatka "takse nisu uključene u cenu", što je obično pisalo sitnim slovima.

Ipak, realno je da ćete platiti kartu od 143 do 156 evra. Ako je neko rešio da tokom leta ili s jeseni putuje nešto severnije, ponuda za Beč je veoma povoljna. I "Jat" i "Ostrijan" nude najnižu cenu od 99 evra, koja nije teško dostižna, a ukoliko letite "Nikijem", ponudiće vam najnižu cenu od 58 evra, ali jedino ako putujete tek za mesec i po do dva. Realno ćete kod ove kompanije kartu platiti između 100 i 140 evra.

Za Cirih je preko "Svisa" najjeftinija karta 194 evra, a "Er Baltikom" do Rige je najjeftinija 99 evra. Kompanija nudi izrazito dobre konekcije sa dvadesetak gradova u Skandinaviji i desetak u zemljama bivšeg SSSR-a. Ukoliko letite za Pariz i London "Er Fransom", odnosno "Britiš ervejzom" ovih dana, realna cena je od 250 evra pa naviše. Sa druge strane "Lufthansa" je od pojave niskotarifnih kompanija u Beogradu počela da nudi jeftinije karte.

Najniže cene za Minhen i Frankfurt su 99 evra ako karte kupujete mnogo pre datuma putovanja. Najjeftinija cena je 191 evro, a realno ćete platiti između 200 i 250 evra.

Sa "Džermanvingzom", mada slove za niskotarifnu kompaniju, za putovanje do Kelna i Štutgarta ćete izdvojiti između 140 i 180 evra. Aerodrom u Kelnu i dalje zbunjuje svoje putnike činjenicom da se taksa naplaćuje po dolaznom, a ne odlaznom putniku, kao što to čine skoro svi aerodromi u svetu.

Zbog toga kada letite iz Beograda, plaćate takse i beogradskog i kelnskog aerodroma, dok pri letu iz Kelna nema naplate aerodromskih taksi.