Turizam - Srbija

Večni sjaj večnog grada

Rim s puni pravom nosi epitet večni - to je grad koji je nastao još pre 28 vekova.

Zbog neverovatno bogate i uzbudljive istorije italijanske prestonice, gradske vlasti su nekoliko puta odustajale od proširenja linija metroa, jer gde god da počnu da kopaju, obavezno naiđu na neki važni i neprocenjivi arheološki lokalitet.

Prva arhitektonski zaokružena gradska sredina u istoriji čovečanstva zvala se urba i nalazila se na prostoru gde danas luduju motociklisti centralnim ulicama ovog velikog grada. Rim je grad rasut na sedam brežuljaka, na površini za koju stručnjaci tvrde da bi komotno moglo da živi deset miliona ljudi. Ipak, u Večnom gradu uživa svega tri miliona ljudi, jer nijedna stambena ili poslovna zgrada ne sme da bude viša od pet spratova i svojom arhitekturom izlazi iz zadatih mediteranskih okvira.

Jedna od perifernih rimskih opština izlazi na Jadransko more i u njoj je smešteno desetine kafića i letnjikovaca za uživanje Rimljana van gradske gužve. Najviše građevine u Rimu su Crkva svetog Petra koja se nalazi u vatikanskom kompleksu i Koloseum koji je bio poprište borbi gladijatora, ali bez smrtnih ishoda, kako je legenda opisivala borbe tadašnjih vrhunskih sportista.

Gladijatori su trenirali svakog dana i išli na turneje po naseljima smeštenim po nepreglednom prostranstvu Rimskog carstva, ali njihove borbe se gotovo nikada nisu završavale smrtnim ishodima. Bilo je povreda, ali su svi gladijatori koji bi odradili dve turneje bili ugledni građani Rimskog carstva sa posedom i svim pravima. Najlepše žene iz uglednih društvenih slojeva mimo strogih pravila bežale su sa gladijatorima na njihove turneje po Rimskom carstvu.

Pazite i na džeparoše

Danas se na zidinama Koloseuma u grozdovima guraju turisti sa svih meridijana i maštajući pokušavaju da dočaraju brutalne borbe gladijatora uz riku divljih životinja i huk sa tribina. U relanosti, moraju da budu mnogo oprezni u razgovoru sa brojnim džeparošima koji vrebaju njihove novčanike oko drevnog borilišta.

Hodočasnici i turisti iz celog sveta mogu se sresti i na Trgu svetog Petra kojim dominiraju kolonade slavnog arhitekte Berninija. One poput ruku u prisan zagrljaj primaju namernike iz celog sveta koji su došli da vide remek-dela istorije umetnosti u najvećoj crkvi na svetu.

Dužina Bazilike svetog Petra je fantastičnih 140 metara, poput najkomfornijih fudbalskih stadiona u Evropi. Na sredini Trga svetog Petra je obelisk bez hijeroglifa, na čijem vrhu je deo u kojem se čuvaju ostaci krsta na kojem je razapet Isus Hrist, a koji je pronašla sveta Jelena, majka cara Konstantina. Oko njega je venac kamenih ploča na kojima su obeleženi nazivi svih vetrova i horoskop.

Papin govor

Retko kada se ovaj trg može videti prazan, jer tu uvek vrvi od hodočasnika i turista. Za Božić, Uskrs, razne crkvene praznike... Svake srede papa ima audijenciju na trgu, te pozdravlja sve prisutne s prozora (s desne strane, poslednji sprat, drugi prozor skraja). Isto tako, svake nedelje, tačno u podne, pozdravlja sve okupljene vernike... „Urbi et orbi“, govori papa „gradu i svetu“.

Za ulaz u vatikanske muzeje potrebno je izdvojiti 15 evra za ulaznicu, 35-70 evra za stručnog vodiča i komunikacioni sistem sastavljen od slušalica i mikrofona, strpljenje za sat vremena mimohoda u redu dugačkom pola kilometra. Dok čekate u redu zabaviće vas tamnoputi ulični svirač koji na harmonici svira bosa-novu i promuklim glasom viče “Brazil, Brazil…“. neponovljivo iskustvo.

Ako ste ljubitelj umetnosti, u Vatikanskom muzejima doživećete šok od prekomerne sreće jer se nalazite na nekoliko metara od remek dela Mikelanđela, Rafaela, Karavađa… Sikstinska kapela je priča za sebe jer je u njoj zabranjen razgovor i fotografisanje. Tavanicu je svojim remek-delom ukrasio Mikelanđelo koji je osam godina slikao gledajući iznad sebe. Kasnije je renesansni genije čitao pisma držeći ih rukama iznad glave jer je tada imao najbolju vizuelnu percepciju.

Vatikan je inače po površini najmanja država na svetu sa svojom železničkom stanicom, bankom i stotinak zaposlenih i velikim političkim uticajem.

U Rimu ima više od 1.000 crkava i malo, malo pa u šetnji naiđete na renesansni trg sa skulpturom i fontanom. Muzej na otvorenom, bukvalno.

Najslikanije stepenice

Španski trg je dobio ime po španskom poslanstvu inostranih poslova koje se nalazi u neposrednoj blizini najslikanijih stepenica na svetu na kojima se održavaju prestižne modne revije u Rimu.

Nedaleko od njega čuje se graja uznemirenih parova koji čekaju red da bace novčić u Fontanu di Trevi kako bi njihova ljubav bila večna. Raskošno arhitektonsko remek-delo sa malim bazenom iz kojeg svake večeri službenici Nacionalne banke Italije skupljaju novčiće sija luksuzom. Potpisi nekoliko papa stoje na njemu jer su mislili da će fontanu završiti za života. Međutim, njena gradnja je trajala 300 godina.

Rimljani veruju u komfor. Svaki član porodice mora da ima automobil ili bar motorino, restorani ne služe ručak između 15 i 19 sati jer tada nije prikladno ručati. Tada ćete uz čašu vina dobiti malo kikirikija. Ako naručite za doručak nešto slano što nije kroasan i kratki kapućino, Rimljani će vas proglasiti za ultimativne šabane, a prekinuće svaku komunikaciju ako vas vide da stavljate kečap na picu. Takav prizor u Rimu se vidi kao svetogrđe.