Koliko god tipičan novčanik u Srbiji bio tanak, turisti iz Srbije na letovanja, zimovanja, ekskurzije i poslovna putovanja u inostranstvo, od januara do oktobra, potrošili su devet odsto više novca nego lane. Dok je prosečna plata od 38.167 dinara realno porasla tek za dva odsto, struktura deviznog odliva pokazuje da je na putovanja u inostranstvu potrošeno čak - 675.220.000 evra. Za prvih deset meseci, domaći turisti za odlaske preko granice potrošili su 55.905.000 evra više nego u istom periodu prošle godine, od čega su najveću korist imale - Grčka i Crna Gora. Veću potrošnju novca ekonomisti obrazlažu rastom standarda tek petine stanovništva, na osnovu povećanja zarada u jakim privatnim firmama i rukovodećem sektoru nekih javnih preduzeća. Najveći porast među stavkama u strukturi odliva beleži vanpansionska potrošnja, službena putovanja, hotelske usluge, zdravstveno osiguranje i troškovi školovanja. Koristeći zvanične podatke, igra brojkama govori da su građani Srbije, po stanovniku, na odlaske u strane zemlje ove godine potrošili tek nešto manje od 95 evra.
Koliko god tipičan novčanik u Srbiji bio tanak, turisti iz Srbije na letovanja, zimovanja, ekskurzije i poslovna putovanja u inostranstvo, od januara do oktobra, potrošili su devet odsto više novca nego lane.
Dok je prosečna plata od 38.167 dinara realno porasla tek za dva odsto, struktura deviznog odliva pokazuje da je na putovanja u inostranstvu potrošeno čak - 675.220.000 evra.
Za prvih deset meseci, domaći turisti za odlaske preko granice potrošili su 55.905.000 evra više nego u istom periodu prošle godine, od čega su najveću korist imale - Grčka i Crna Gora. Veću potrošnju novca ekonomisti obrazlažu rastom standarda tek petine stanovništva, na osnovu povećanja zarada u jakim privatnim firmama i rukovodećem sektoru nekih javnih preduzeća. Najveći porast među stavkama u strukturi odliva beleži vanpansionska potrošnja, službena putovanja, hotelske usluge, zdravstveno osiguranje i troškovi školovanja.
Koristeći zvanične podatke, igra brojkama govori da su građani Srbije, po stanovniku, na odlaske u strane zemlje ove godine potrošili tek nešto manje od 95 evra. Ali realnost je znatno drugačija, jer podaci turističkih radnika kažu da je tek svaki deseti građanin Srbije ove godine otišao na letovanje van zemlje, kada je, po pravilu, i potrošeno najviše novca.
Za boravke na moru, iz Srbije je od maja do septembra otišlo 421.447.000 evra. A statistika pokazuje da, iz godine u godinu, na letnje odmore turisti troše sve više novca. Lane je u ovom periodu izdvojeno 385.661.000 evra, što je za 19.317.000 više nego u 2009. godini.
Prema procenama ekonomista, turisti iz Srbije na putovanja u inostranstvo potroše oko milijardu evra godišnje. Razliku u podacima pravi gotovina, za koju nema preciznih podataka.
- Domaći turisti su i dalje najbrojniji u Crnoj Gori, a grčka statistika zabeležila je značajan rast broja gostiju iz Srbije ovog leta - kaže ekonomista Miroslav Zdravković, urednik sajta „Makroekonomija“.
- Procene sa mogućim odstupanjima govore da građani Srbije svake godine u Grčkoj ostave oko pola milijarde evra, u Crnoj Gori oko 250.000.000, koliko i u svim ostalim zemljama.