U selima oko jezera na Uvcu i na okolnim planinama 90 domaćinstava nudi odmor u brvnarama, ili preuređenim kućama sa 400 kreveta. Više od trećine seoskih domaćina koristilo je podsticajna sredstva za adaptaciju i dogradnju objekata za doček gostiju, pa su sobe od prve do četvrte kategorije. Seoska idila, divljina klisure Uvca i tri jezera, cvetne livade, more četinara i breza, sveža jutra, prohladne večeri i noći mnoge opredeljuju da odmor od gradske vreve i okrepljenje od žege potraže na nadmorskoj visini od 900 do 1.400 metara. Planine Starog Vlaha su ”fabrike crvenih krvnih zrnaca” i melem za dušu. Uz Brdo na Zlataru i Radoinju, selo na obali Radoinjskog jezera, koja su najdalje otišli u ponudi seoskog turizma, sve veći izbor i komfor gostima nude domaćini iz Vilova, Akmačića, Drmanovića, Komarana, pa sela na padinama Murtenice. Uz boravak na porodičnim imanjima, gosti imaju mogućnost vožnje čamcima, pecanja i šetnji, ali i obilaska znamenitosti u dolini Uvca i Lima.
U selima oko jezera na Uvcu i na okolnim planinama 90 domaćinstava nudi odmor u brvnarama, ili preuređenim kućama sa 400 kreveta.
Više od trećine seoskih domaćina koristilo je podsticajna sredstva za adaptaciju i dogradnju objekata za doček gostiju, pa su sobe od prve do četvrte kategorije.
Seoska idila, divljina klisure Uvca i tri jezera, cvetne livade, more četinara i breza, sveža jutra, prohladne večeri i noći mnoge opredeljuju da odmor od gradske vreve i okrepljenje od žege potraže na nadmorskoj visini od 900 do 1.400 metara. Planine Starog Vlaha su, kažu posetioci, ”fabrike crvenih krvnih zrnaca” i melem za dušu.
- Uz Brdo na Zlataru i Radoinju, selo na obali Radoinjskog jezera, koja su najdalje otišli u ponudi seoskog turizma, sve veći izbor i komfor gostima nude domaćini iz Vilova, Akmačića, Drmanovića, Komarana, pa sela na padinama Murtenice. Uz boravak na porodičnim imanjima, gosti imaju mogućnost vožnje čamcima, pecanja i šetnji, ali i obilaska znamenitosti u dolini Uvca i Lima - ističe Lejla Kurtović, stručni saradnik u Turističko-sportskom centru ”Zlatar” u Novoj Varoši.
Za one koji vole divljinu i carstvo tišine je konak na Orlovoj steni, u kući Milisava Gujaničića iz Komarana, na obodu klisure ili neka od kuća i vikendica kraj Zlatarskog i Uvačkog jezera. ”Park odmora Vilovi” Miroslava-Miška Botića, na 6,5 kilometara od Nove Varoši, kutak je u etnostilu, sa 14 kreveta, kuhinjom, restoranom i bazenom, u četinarskoj šumi, na osunčanoj padini, odakle se Zlatar vidi kao ”na dlanu”.
- Uz tradicionalno gostoprimstvo meštana, gosti najčešće pohvale upućuju na domaću trpezu, specijalitete i ručak u prirodi. Hrana se priprema od proizvoda sa imanja domaćina, nude se sir, kajmak, heljdopita, proja, kačamak, šumski plodovi. U kući Milisava Mandića domaćica je ugostiteljski radnik, a kod Dragana Rosića o gostima brinu tri generacije.
U TSC ”Zlatar” može da se rezerviše mesto (033/62-621), kao i plate usluge, a ponuda je na sajtu (zlatar.org.rs). Na sredokraći puta Beograd - Crnogorsko primorje gosti često konače ili ostanu dva-tri dana. Noćenje je 700 dinara, polupansion 1.200, a pansion 1.700-2.100 dinara.
Bez plaže
Gosti zameraju i što su tri jezera na Uvcu bez uređene plaže ili pontona i što sve veći broj kampera i planinara nema svoje oaze. Primedbe su i da cene usluga nisu istaknute na sajtovima, da se ponegde nudi ”mačka u džaku”.
Zamerke gostiju
Dolazim pet godina i uvek zatičem deponije smeća, otpatke u potocima, neuređene seoske centre. Lane je seoski put prema Akmačićima krpljen tek krajem avgusta - žali se jedan od zaljubljenika u krajolike Uvca.
- Nepouzdane su turističke karte, nema putokaza, nisu uređene i obeležene pešačke staze, goste je strah od šume....