Avioni će leteti na biljni pogon

Bez autora
Aug 15 2010

Avioni bi uskoro mogli da lete samo na biljni pogon, i to dobijen od neiskorišćenih ostataka biljaka. Naučnici iz Kolorada, naime, rade na tome da pokažu kako se može uštedeti mnogo novca koji se troši na proizvodnju skupih visokoenergetskih goriva, tako što će se u buduće ona praviti od obnovljivih biomasa kojih u prirodi ima u velikim količinama.Butanol ima 30 odsto više energije od iste količine običnog biogoriva kao što je etanol. To je glavni razlog koji privlači kompanije za proizvodnju avionskog goriva koje traže jeftinije i efikasnije načine za dobijanje butanola od obnovljivih izvora energije.

Avioni će leteti na biljni pogonAvioni bi uskoro mogli da lete samo na biljni pogon, i to dobijen od neiskorišćenih ostataka biljaka.

Naučnici iz Kolorada, naime, rade na tome da pokažu kako se može uštedeti mnogo novca koji se troši na proizvodnju skupih visokoenergetskih goriva, tako što će se u buduće ona praviti od obnovljivih biomasa kojih u prirodi ima u velikim količinama.

Butanol ima 30 odsto više energije od iste količine običnog biogoriva kao što je etanol. To je glavni razlog koji privlači kompanije za proizvodnju avionskog goriva koje traže jeftinije i efikasnije načine za dobijanje butanola od obnovljivih izvora energije. Jedna od metoda dobijanja butanola bazirana je na šećeru koji se nalazi u skrobu kukuruza i šećerne trske. Drugi način da se ovo obavi je pomoću celuloze nađene u biljnim stabljikama i strugotinama drveta.

Kako kaže Majkl Kliri, direktor Nacionalnog centra za bioenergiju u Nacionalnoj laboratoriji za obnovljivu energiju, mnogo je lakše napraviti kvasac i bakterije koje će fermentirati, odnosno pretvoriti skrob u butanol, a pošto prirodne celuloze ima u velikim količinama, ovaj sirov materijal je mnogo isplativiji za proizvodnju biogoriva.

Godine 2005. kada je kompanija Gevo pokrenuta, istraživači su objavili da su stvorili vrlo efikasan metod za pretvaranje kukuruza na bazi šećera u butanol tako što su promenili veze enzima u kvascu. Sada su istraživači metodu pretvaranja butanola u kvasac prilagodili tako da može da funkcioniše i na mešovitim šećerima formiranim od celuloze koja se nalazi u biljnim stabljikama. Najveća prednost butanola je to što sadrži više energije i gori efikasnije nego prva generacija biogoriva, odnosno etanol. Drugim rečima, može da izdrži više kilometara po galonu. Takođe, dok etanol može da se spoji s benzinom u ograničenim količinama, kod butanola ograničenje ne postoji jer je on već glavni sastojak benzina. Molekularna struktura butanola dozvoljava mu da bude automatski spreman da se pretvori u hemijski proizvod koji rafinerije prave od naftnih goriva. Takođe, lakše ga je koristiti i prevoziti, što znači da butanol ne upija vodu poput etanola.

Kako objašnjava Piter Mejnfold, koosnivač i direktor kompanije Gevo, cilj im je bio da iz korena promene način na koji se prave biogoriva, kao i da povećaju broj vrsta biogoriva koja je moguće napraviti. Kompanija Gevo je želi da razvije drop-in biogorivo koje može da se koristi direktno, bez menjanja uobičajenog načina snabdevanja benzinom. Kao najveći izazov navode izdvajanje biogoriva iz fermentisanog taloga šećera pre nego što postane toksičan. Ova napredna tehnologija brzo prikuplja biogorivo čim se proizvede, omogućavajući da bude napravljeno u velikim količinama.

Tehnologija kompanije Gevo tek treba da se testira na komercijalnom nivou, a to znači da preostaje da se proveri da li proizvodi kompanije Gevo mogu da se naprave po prodajnoj ceni koja će moći da se takmiči sa cenama etanola i benzina.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik