Svi ga koristimo svakodnevno, ali do sada niko nije znao kako internet u stvari izgleda fizički. Bivši senator Aljaske Ted Stivens ga je svojevremeno nazvao „nizom cevi". Sociološki je mnogo više od toga. Ali, na fizičkom nivou bio je u pravu.Magazin "Fortune" i grafički dizajner Nikolas Rap udružili su se sa kompanijom „Geotel komunikacije", čija su delatnost telekomunikacioni podaci i komunikacione infrastrukture, da bi napravili vizuelni prikaz najveće svetske mreže.
Da li ste se ikada zapitali kako fizički izgleda internet? Tačnije, kako stiže u gotovo „svaki ćošak“ na planeti? Magazin "Fortune" i grafički dizajner Nikolas Rap udružili su se sa kompanijom „Geotel komunikacije“ i, koristeći optičke kablove i geografske informacione sisteme, napravili do sada najbolji i najjasniji prikaz mreže koja povezuje svet.
Svi ga koristimo svakodnevno, ali do sada niko nije znao kako internet u stvari izgleda fizički.
Bivši senator Aljaske Ted Stivens ga je svojevremeno nazvao „nizom cevi". Sociološki je mnogo više od toga. Ali, na fizičkom nivou bio je u pravu.
Magazin "Fortune" i grafički dizajner Nikolas Rap udružili su se sa kompanijom „Geotel komunikacije", čija su delatnost telekomunikacioni podaci i komunikacione infrastrukture, da bi napravili vizuelni prikaz najveće svetske mreže.
Kompanija je koristila mrežu optičkih kablova i geografske informacione sisteme (GIS) koji povezuju ljude širom sveta za stvaranje ove fantastične slike. To pokazuje ključne lokacije optičkih kablova, veze velike brzine koje čine potporu interneta.
Slika takođe pokazuje da je veliki deo „onlajn" sveta zapravo pod vodom, ispod najvećih svetskih okeana. Ovi kablovi vrše prenos podataka u vidu svetlosnih snopova do i od moćnih repetitora u velikim gradovima, kao što su Hong Kong i Njujork, u roku od nekoliko milisekundi.
„Ako je internet globalni fenomen, to je zbog činjenice da postoje optički kablovi ispod okeana," rekao je dizajner slika Nikolas Rap.
On je objasnio kako se koriste kablovi: „Svetlost ulazi na jednoj obali i izlazi na drugoj, što čini ove cevi osnovnim prenosnikom informacija širom globalnog sela", objasnio je na svom blogu.
Da bi svetlost putovala na ogromne razdaljine, hiljade volti struje se šalje preko snopa bakarnih kablova do snažnih repetitora – svaki snop je veličine kao otprilike tuna od 600 kilograma.
Kada kabl stigne na obalu, on ulazi u zgradu poznatiju kao „odredišna stanica" koji prima i emituje svetlostne signale poslate preko vode. Optička vlakna se zatim povezuju sa glavnim čvorištima, poznatijim kao „mesta internet razmene", koji uglavnom prate geografiju i stanovništvo.
Stvaranje ove internet karte je motivisano idejom da se objasni kako funkcioniše internet na lako razumljiv način.
„Većina ljudi nema predstavu kako svetska komunikaciona infrastruktura izgleda", smatra Dejv Drejzen iz „Geotela".
„Kada ti ljudi otvore ovu kartu, ostanu zapanjeni. Na ovo se vi zapravo povezujete."