“Ford Evropa” razvija kompletnu virtuelnu fabriku za simuliranje proizvodnje na montažnoj liniji - od početka do kraja. To će omogućiti kompaniji da poboljša kvalitet i smanji troškove u realnim objektima u svetu za proizvodnju, nakon kreiranja i analize računarskih simulacija kompletne procedure za proizvodnju vozila.Rad na projektu virtuelne fabrike je već počeo, tako da se neće ići na prave montažne linije da bi se vršili testovi ili istraživanja za eventualne nadogradnje postojenja.
“Ford Evropa” razvija kompletnu virtuelnu fabriku za simuliranje proizvodnje na montažnoj liniji - od početka do kraja. To će omogućiti kompaniji da poboljša kvalitet i smanji troškove u realnim objektima u svetu za proizvodnju, nakon kreiranja i analize računarskih simulacija kompletne procedure za proizvodnju vozila.
Jose Terrades, inženjer za simulacije u “Ford Španija”, kaže da je rad na projektu virtuelne fabrike već počeo, tako da se neće ići nap rave montažne linije da bi se vršili testovi ili istraživanja za eventualne nadogradnje postojenja.
Virtuelne fabrike će omogućiti “Ford-u” da pregleda i optimizuje montažu budućih modela u bilo kojoj od fabrika ove kompanije, bilo gde u svetu. Sa naprednim simulacijama i virtuelnim okruženjem koje već imaju na raspolaganju, veruje se da je ovo nešto što “Ford” može da postigne u bliskoj budućnosti.
“Ford” sakuplja hiljade komponenti zajedno za proizvodnju gotovih vozila. Kompjuterska simulacija montažnog procesa omogućava kompaniji da testira proizvodne procese vozila pre nego što investira u resurse potrebne za stvarne proizvodne linije. “Ford” je postao prvi proizvođač automobila koji je počeo da koristi kompjuterske simulacije za planiranje montaže vozila u objektima širom sveta – od 1997. Kompjuterska simulacija je sada suštinski deo proizvodnih procesa “Ford”.
3D virtuelno okruženje u montaži
“Ford” koristi sofisticiranu tehnologiju kamera za skeniranje i digitalizaciju svojih realnih proizvodnih objekata za kreiranjeu ultra realističnih 3D virtuelnih okruženja u montaži. Kompanijina fabrika u Valensiji, u Španiji, ima vodeću ulogu u razvoju virtuelnih fabričkih okruženja, koja imaju potencijal da omoguće da se sprovode daljinske procene iz celog sveta.
Specijalni projektori i polarizacione, na pokret osetljive naočare se koriste za kreiranje interaktivnih 3D virtuelnih scenarija stvarne proizvodnje.
Akcije koje zahtevaju stvarne operatere na montažnim linijama su simulirane u tim sredinama da pomognu “Ford-ovim” ergonomskim stručnjacima da eliminišu naporne položaje i optimizuju pojedinačne aspekate montažnih procesa.
“Ford-ovi” stručnjaci za ergonomiju Kelnu, u Nemačkoj, koriste računarske simulacije da kontrolišu procese opreme čak i za najmanje delove i analiziraju da li su neophodne promene da bi zadatak za operatera na liniji bio što je moguće jednostavniji.
Virtuelni radnik “Džek” može da simulira akcije i muškaraca i žena zaposlenih na montažnim linijama da bi se testirali i procenili procesi u najfinijim detaljima, kao što je, recimo, pokretljivost prstiju rukovaoca u zatvorenom prostoru. “Džek” je napredni softver koji procenjuje zahteve u realnom svetu operatera i u fazi simulacije otkriva 80 posto ergonomskih problema u montažnim procesima.
“Ford” takođe povećava svoje korišćenje “pojačane realnosti” vozila. Te 3D simulacije vozila kombinuju inženjerske podatke i skenirane slike fizičkih prototipova da omoguće efikasnu procenu integracije komponenata.
“Ford” koristi računarske simulacije da sprovede potpune “vrtuelne proizvodne događaje” za programe novih vozila. Specijalisti prikupljaju digitalne inženjerske podatke o svakoj komponenti i učitavaju ih u okruženje virtuelne proizvodnje, pre nego što je simuliran kompletan proces montaže od početka do kraja.
Sve ove aktivnosti mogu smanje potrebu da se prave fizički prototipovi vozila ili alata za procenu.
U “Fordovoj” “pećini” (CAVE) sa automatskim virtuelnim okruženjem u fabrici u Kelnu, na primer, interaktivno 3D okruženje za razvoj unutrašnjosti “Fordovih” vozila omogućava procenu mnogih aspekata, uključujući vidljivost, dostupnost instrumenta, ergonomiju i prostranost pre izgradnje fizičkog prototipa.