Plovdiv je dobio titulu Evropske prestonice kulture 2019. godine, ali malo ko zna da je on najpoznatiji kao grad "zabušanata i lenjivaca", ali u najpozitivnijem smislu reči.
Ovde je na snazi "aylyak", i oko toga nema pregovora, to se strogo poštuje
Bugarski grad Plovdiv je najopušteniji evropski grad. Plovdiv, drugi grad u Bugarskoj po veličini, ponosi se svojom reputacijom da radi stvari na svoj način. Jedan poseban običaj, kog se skoro svaki stanovnik čvrsto pridržava i poštuje je "aylyak". Ovaj termin nema baš jasan prevod, ali ima smisao. "Aylyak" se manifestuje kao odbijanje da se čovek upusti neki preterani smisleni cilj u životu, posebno izražavajući skepticizam o vrednosti prekomernog rada.
Svaki putnik koji stigne u Plovdiv, odmah po izlasku iz automobila ili autobusa oseti promenu u tempu života u odnosu na druge gradove Evrope. Ljudi hodaju sporije, i čini se da imaju više vremena na raspolaganju. Saobraćaj nije kao u drugim gradovima, nema gužvi na putevima, automobili su retki i spori takođe.
Dok šetate do centra grada kroz park, gde se penzioneri okupljaju kako bi igrali šah, a ljudi odmarali i razgovarali u senkama starih stabala, Plovdiv jasno stavlja do znanja da je drugačiji. Postoji ta neka vrsta bezbrižnosti u Plovdivu, nešto što je odmah vidljivo i što je teško definisati.
Meštani borave dosta dugo u barovima i kafićima, satima sede i ispijaju tursku kafu. Ispod jarko oslikanih murala na zidovima grupe mladih ljudi se druže, flertuju i razgovaraju telefonima. Čak se i mačke na popločanim ulicama starog grada čine tromijim nego bilo gde drugde. Ako pitate ljude zašto je grad tako opušten, reći će vam Plovdiv je „ajljak“.