Zanimljivosti - Srbija

Kako izgleda zdrava upotreba društvenih mreža

Digitalne platforme i moderne tehnologije predstavljaju mnoge izazove. Drže ljudsku pažnju preko svih granica i oslobađaju neurotransmiter dopamin koji tera da na mrežama provodimo mnogo više vremena nego što smo nameravali.

Društvene mreže, razne digitalne platforme uvezane sa tehnološkim napretkom i savremenim tehnologijama su u modernom svetu prikazane u najnegativnijem svetlu. Nema struke koja ne ukazuje na sve lošiji uticaj, mere se minuti ispred ekrana, posebno mladima, sve se pretvara u surove činjenice o otuđenju, a napredak s druge strane niko ni ne koči niti zaustavlja.

Okvir za budući podsticaj

Da li postoje pozitivni efekti kada je u pitanju ova tema? I da li oni mogu da ublaže sve negativne? Da izbrišu ne mogu, ali je značajno da i samo razmišljanje o problemima iz pozitivnog ugla orijentisanog na rešenje može proširiti načine na koje možemo razmišljati o digitalnim platformama.

Psiholog Sofi Dženik Bouls navodi da se treba zalagati za škole bez telefona i za to da se starosna granica za korišćenje društvenih medija pomeri na 16 godina, kao što je predloženo u novoj knjizi „Anksiozna generacija” Džonatana Hejta. Pored toga, treba da razmišljamo o tome kako tehnologije mogu da neguju dobrobit, otpornost i snagu karaktera kod mladih. Prema njenim rečima, moramo da znamo kako izgleda zdrava upotreba tehnologije da bismo je podstakli.

„Moje istraživanje je zasnovano na okviru pozitivne psihologije, koja ispituje načine na koje možemo da živimo najbolje živote. Tokom proteklih deset godina istraživala sam načine na koje mediji uopšte, ali i oni novi kao što su društveni mediji i kompjuterski posredovana komunikacija, mogu dovesti do sreće i ispunjenja i veće povezanosti sa drugima”, navodi psiholog Dženik Bouls za „Psihology Today” ističući da su tri ključne prednosti koje bi mogle da budu blagi napredak ka postizanju pozitivnog gledišta na društvene mreže.

Šta je pozitivno u svemu negativnom

Naime, istraživanje je otkrilo da ljudi od 18 do 34 godine percipiraju da digitalno napreduju više od starijih. Oni su posebno naznačili da se osećaju povezanije kada komuniciraju digitalno i da su uključeni u pozitivno društveno poređenje više nego stariji.

Takođe, kao pozitivna stvar navodi se da mreže mogu da dovedu do inspiracije i pozitivnih efekata za dobrobit šire društvene zajednice.

– Pregled uloge društvenog poređenja na društvenim medijima od strane jednog od mojih kolega sa Univerziteta u Nirnbergu pokazuje da društveno poređenje može dovesti do blagostanja za određene ljude pod određenim uslovima. Na primer, jedna od mojih studija je pokazala da kada studenti dele inspirativni sadržaj na „Fejsbuku” sa drugima, s vremenom osećaju više ljubavi i saosećanja prema drugima. U drugoj studiji otkrili smo da je inspirativno korišćenje društvenih medija i onlajn video-zapisa, ali ne i ukupno vreme provedeno na društvenim mrežama, pozitivno povezano sa svakodnevnim iskustvima zahvalnosti, strahopoštovanja, vitalnosti i socijalne motivacije i ponašanja. I istraživanje instituta Šefild u Velikoj Britaniji pokazuje da je veća verovatnoća da će društveno poređenje na „Instagramu” dovesti do inspiracije kada se adolescenti upoređuju sa sličnim ljudima, umesto sa influenserima”, kaže Dženik Bouls objašnjavajući i da društvene mreže više rađaju prijateljstva, nego što ih uništavaju.

Anketa iz 2022, koja je objavljena u magazinu „Psihology Today”, a koja je obuhvatila tinejdžere u Americi od 13 do 17 godina pokazuje da 80 odsto tinejdžera kaže da ih društveni mediji čine više povezanim sa onim što se dešava u životu njihovog prijatelja, 71 odsto smatra da imaju mesto gde mogu da pokažu svoju kreativnu stranu, a 67 odsto navodi da im se sviđa što imaju ljude na društvenim medijima koji mogu da ih podrže u teškim vremenima.