Zanimljivosti - Srbija

Mega gradovi budućnost sveta

Gradovi širom sveta počinju da se spajaju stvarajući naseobine koje su nazvane “mega-regioni” ili “beskrajni gradovi”.

Oni se mogu prostirati stotinama kilometara i biti dom i za preko 100 miliona ljudi, kaže se u izveštaju Ujedinjenih nacija - Stanje gradova sveta.

Fenomen beskrajnih gradova bi u budućnosti mogao biti najzastupljeniji oblik ljudskih staništa, i to već u narednih 50 godina. Sada tek preko polovine svetskog stanovništva živi u gradovima, ali do 2050. godine preko 70% ljudi živeće u urbanim sredinama.

- Do tada, samo 14% stanovnika najbogatijih zemalja i 33% u siromašnim zemljama živeće van gradova. Već sada imamo slučaj da u jednom takvom regionu, koji obuhvata gradove Hong Kong-Shenhzen-Guangzhou u Kini živi oko 120 miliona ljudi, kaže Anna Tibaijuka, upravnik UN-Habitat-a.

Izveštaj je podeljen u četiri celine koje su obrađene za svaki kontinent posebno:
- Prostorna harmonija (Spatial Harmony)
- Socijalna harmonija (Social Harmony)
- Harmonija okruženja (Environmental Harmony)

Planiranje harmoničnih gradova (Planning for harmonious Cities)

Izveštaj UN kaže da je urbanizacija sada nezaustavljiva. Razvoj mega regiona smatra se pozitivnom, kaže koautor izveštaja Eduardo Lopez Moreno za londonski list Guardian:

- Mega regioni, pre nego države, sada stvaraju bogatstva. Istraživanja kažu da 40 mega-regiona pokriva samo mali deo površine planete i dom su za manje od 18% svetske populacije. Međutim, u njima se odvija oko 66% ekonomskih aktivnosti i oko 85% tehnoloških i naučnih inovacija. Više od polovine svetskog bogatstva nalazi se u svega 25 gradova sveta, a pet najvećih gradova Indije i Kine stecište su za preko 50% bogatstva tih zemalja. Migracije ka gradovima, dok god to ima ekonomskog smisla, podstiču i ekonomiju ruralnih oblasti. Veći deo dobara u ruralnim područjima danas dolazi upravo iz gradova – kaže Moreno.

Postoje i situacije, kao što je ona u Los Anđelesu, da je grad porastao, po broju stanovnika za 45% u periodu od 1975. do 1990. godine, ali je utrostručio svoju površinu za to isto vreme. Ovaj problem je sada već više nego primetan, naročito u gradovima SAD gde je tržište nekretnina decenijama promovisalo idiličnu sliku predgrađa daleko od gradske vreve.

Ovakvo širenje gradova, po autorima izveštaja, simptom je podeljenog i disfunkcionalnog grada: Ne samo da uništava zemljište već povećava i troškove transporta, potrošnju energije, zahteva više sirovina i uzrokuje smanjenje površina obradivog zemljišta.

- Dodatno, podeljeni grad posebno je osetljiv kao potencijalno je žarište za socijalne i političke tenzije. Uopšte, možemo reći da gradovi koje krasi više jednakosti prati i bolji prosperitet od onih drugih - zaključuje Moreno.