Kompjuteri polako nestaju. Doduše, samo prividno, jer su računari nekada bili veliki kao soba, pa kao ormar, pa... Potom su se preselili na stolove, sada se „gnezde“ u našim džepovima. A uskoro će biti skoro nevidljivi za nas. „Sakrivaće“ se u svakodnevnim predmetima, pa ih nećemo ni primećivati.Budućnost tehnologije o kojoj piše „Njujork tajms“ nagoveštena je u poslednjem „raportu“ iz Silikonske doline. Naučnici zaposleni u „Hjulit-Pakardu“ kažu da su proizveli super-čip, nazvan „memristor“, koji je mnogo jednostavniji i manji od tranzistorskog, osnove svih računara nastalih u poslednjih pola veka.
Kompjuteri polako nestaju. Doduše, samo prividno, jer su računari nekada bili veliki kao soba, pa kao ormar, pa...
Potom su se preselili na stolove, sada se „gnezde“ u našim džepovima. A uskoro će, piše „Njujork tajms“ na naslovnoj strani, biti skoro nevidljivi za nas. „Sakrivaće“ se u svakodnevnim predmetima, pa ih nećemo ni primećivati.
Budućnost tehnologije o kojoj piše „Njujork tajms“ nagoveštena je u poslednjem „raportu“ iz Silikonske doline. Naučnici zaposleni u „Hjulit-Pakardu“ kažu da su proizveli super-čip, nazvan „memristor“, koji je mnogo jednostavniji i manji od tranzistorskog, osnove svih računara nastalih u poslednjih pola veka.
To znači da bi broj „nula i jedinica“ koje mogu da stanu na mikročip mogao da nastavi da raste, čime bi se ostvario Murov zakon.
Ovaj postulat Daglasa Engelberta i Gordona Mura, postavljen još šezdesetih godina prošlog veka, kaže da moć računara raste a isto toliko brzo pada i njihova cena.
Tako je i bilo, sve do sad. Pre 35 godina, Stiv Džobs, danas vlasnik „Epla“ i jedan od najuticajnijih ljudi na svetu, bio je prvi sa snom: jedan čovek - jedan računar. To je bila hrabra ideja.
Još radikalniji bili su naučnici iz „Ziroksa“, koji su već osamdesetih rekli da je „običnom“ pi-siju suđeno da izađe iz mode, i da će se računari „utopiti“ u objekte koje susrećemo u svakom domu. I to se obistinilo: olovke, automobili, pa čak i obični papiri dobili su svoju „pamet“.
Sada u „Hjulit Pakardu“ kažu da će njihovi „memristori“ uneti novu revoluciju - na jedan jedini čip, veliki kao nokat, moći će da stane onoliko podataka koliko danas staje na hard-disk. „Memristori“ će biti ugrađivani i u računare, i u mikrotalasne peći, i u hemijske olovke.
A odatle do novih, dosad neslućenih proizvoda, samo je jedan korak.