Zanimljivosti - Srbija

Otkud "Ferariju" konj, "Mercedesu" zvezda...

Da li je plavo - beli BMW-ov simbol stvarno propeler na nebu? I da li je istina da je "Poršeov" logo prvi put skiciran na salveti u jednom restoranu u Njujorku?

U svetu automobilske industrije istina može biti i interesantnija od mitova koji objašnjavaju razvoj korporativnog identiteta.

Od "Ferarijevog" konja koji se propinje, do "Kadilakovog" venca, logotipi proizvođača automobila pojavljuju se na najrazličitijim mestima - na volanu i felnama, džinovskim bilbordima, pa čak i na šnalama za kravatu, ili dugmadima za manžetne.

Za snažan logo, koji ostavlja utisak, neophodna je upravo takva vrsta fleksibilnosti, koja omogućava primene u različitim sferama. Interesantno je kako su ljudi iz automobliske industrije decenijama unazad osećali tu potrebu, tako da i danas zaštitni znakovi velikih proizvođača odišu dovoljnom simbolikom, pa na njih vreme kao da ne utiče.

Kako su nastali simboli velikih proizvođača?

U mitu koji okružuje isprepletano dvostruko "R" "Rols rojsa" tragedija igra veliku ulogu. Legenda kaže da su osnivači britanske kompanije koja pravi luksuzne automobile, ser Henri Rojs i Čarls Stjuart Rols u početku koristili dva stilizovana početna slova njihovih prezimena u crvenoj boji, da bi Rols crvenu zamenio crnom nakon smrti ser Henrija 1933.

Ipak, realnost je nešto drugačija - crna boja odiše luksuzom i više odgovara luksuznim modelima ove kuće.
To što je boja promenjena u periodu koji se poklapa sa smrću ser Henrija je samo slučajnost.

Drugi amblem "Rols rojsa", Duh Ekstaze na haubi, ima istinitu tužnu priču u pozadini. Dizajnirao ga je Čarls Sajks 1911, a model je bila Eleonora Tornton, sekretarica Čarlsa Rolsa u koju je on bio zaljubljen. Ona je preminula 1915. na putu za Indiju, ali već sto godina njena figura krasi modele ove kompanije.

"Medcedesova" priča je manje romantična. Trokraka zvezda ove kuće u početku je označavala upotrebu motora ove firme na kopnu, moru i vazduhu, a prvi put je nacrtana u privatnoj belešci osnivača ove kompanije Gotliba Dajmlera namenjenoj njegovoj supruzi.

Dajmler je trokrakom zvezdom obeležio na mapi mesto nove porodične kuće u gradu Deucu u Nemačkoj. Njegovi sinovi su taj amblem prilagodili, i od 1910. godine to je logo kompanije "Mercedes Benc".

U slučaju BMW-a, mit i vešt marketing povezali su logo sa počecima ove kompanije koja je u samom startu proizvodila motore za avione. Tako je ustaljeno tumačenje da BMW-ov krug simbolizuje propeler na nebu, ali realnost je manje romantična: plava i bela zapravo simbolizuju bavarsku.

Za "Poršeov" simbol postoje dve teorije. Prema jednoj verziji, 1951. se izuzetno moćan distributer automobila za tržište Severne Amerike Maks Hofman sreo sa Feri Porše u jednom restoranu u Njujorku, i on je tokom večeri na salveti skicirao znak, moćan i upečatljiv.

Nemačka verzija je nešto drugačija - Maks Hofan jeste pitao za logo, ali je simbol dizajnirao inženjer "Poršea" iz Nemačke, Franz Ksaver Rajmspajs. Ipak, šta god bilo istina, rezultat je grb koji se ne zaboravlja.

Jedno od najpoznatijih obeležja svih vremena, "Ferarijev" konjić prvi put se pojavio na borbenim avionima kojima je za vreme Prvog svetskog rata pilotirao Frančesko Baraka.

Enco Ferari se 1923. godine posle jedne trke upoznao sa Barakovim roditeljima, i oni su mu predložili da, "za sreću" i kao uspomenu na njihovog sina heroja koji je poginuo pre kraja rata, doda konjića na svoj trkački automobil. Žuta, zvanična boja Modene, rodnog grada Enca Ferarija, uzeta je kao pozadina, i legenda je rođena.

Rivalstvo između "Lamborginija" i "Ferarija", kompanija koje prave neke od najlepših automobila na svetu, poprimilo je mitske razmere. "Lamborginijev" logo, zlatno-crni grb dizajnirao je osnivač kompanije Feručio Lamborgini, a na centralno mesto dodao je i bika, simbol svog horoskopskog znaka.

Legenda kaže da je gospodin Lamborgini namerno kopirao "Ferarijev" štit, zamenio mesta žutih i crnih polja da bi povredio ego Enca Ferarija.

Ipak, pošto su obojica aktera ove tipično muške priče o inatu i sujeti preminula, nikada nećemo saznati istinu. Ali, nije ni bitno, malo misterije čini život zanimljivijim.