Dvojica nemačkih naučnika testirala su nove signalizatore koji su osposobljeni da sami nadgledaju kretanje vozila i na osnovu toga menjaju crveno i zeleno svetlo.Nesnosne saobraćajne gužve na drumovima metropola širom Evrope mogle bi uskoro da postanu prošlost ukoliko sadašnji semafori budu penzionisanim a na njihovo mesto dođu novi svetlosni signalizatori koji sami nadziru kolovoze i mogu međusobno da komuniciraju.
Dvojica nemačkih naučnika testirala su nove signalizatore koji su osposobljeni da sami nadgledaju kretanje vozila i na osnovu toga menjaju crveno i zeleno svetlo.
Nesnosne saobraćajne gužve na drumovima metropola širom Evrope mogle bi uskoro da postanu prošlost ukoliko sadašnji semafori budu penzionisanim a na njihovo mesto dođu novi svetlosni signalizatori koji sami nadziru kolovoze i mogu međusobno da komuniciraju.
Naučnici sa tehnoloških fakulteta u Drezdenu i Cirihu Štefan Lemer i Dirk Helbing smislili su da klasične uređaje zamene daleko inteligentnijim mehanizmima koji crveno i zeleno svetlo menjaju u zavisnosti od toga kakvu sliku "vide" na ulicama, piše "Politika".
Dvojica stručnjaka izradila su elektronski model drezdenskih saobaraćajnica i opremila ga novim, virutelnim semaforima sa posebnim senzorima koji su pratili kretanje po kolovozima. Koristeći podatke koje su prikupili ovi elektronski uređaji svaki "mozak" ovih signalizatora je sam računao koliko mu vozila dolazi u susret i na osnovu toga ih propuštao.
Osim što je svaki aparat sam kontrolisao dužinu trajanja zelenog svetla, svi su međusobno bili "na vezi", kako bi stvorili uslove za neometan protok između njih. Da nisu bili umreženi na nekim mestima, njihovi senzori ne bi vredeli ništa jer bi se vozači nakon prolaska kroz jednu tačku možda bez potebe zaustavljali na drugoj.
Na ovaj način, bez obzira što je na prvi pogled delovalo da čitav sistem nema dobru koordinaciju, propušteno je između deset i 30 odsto vozila više nego u uobičajenim uslovima.
Izbegnute su situacije u kojima su ljudi za volanom morali da čekaju u potpuno praznim raskrsnicama ili na prohodnim putevima gde ih niko ne ometa da nastave sa kretanjem.
Prednost novih semafora ne bi bila samo u smanjenju gužvi na asfaltu, nego i u uštedi goriva, čuvanju motora, manjoj emisiji štetnih gasova... Zbog svega toga oni bi mogli da donesu revoluciju u oblasti signalizacije.
Do sada je najsavremenija tehnologija bilo ugrađivanja senzora ispod asfalta koje nije značajno smanjilo suvišno vreme provedeno za volanom.
Što je najvažnije, Lemer i Helbing već rade na primeni svog pronalaska u praksi, u čemu im pomaže i Nemačka agencija za regulaciju saobraćaja.
U ovoj zemlji očekuje se da se na putevima vrlo brzo pojavi njihov izum, ali je pitanje koliko će on koštati i koliko brzo će se ugrađivati u drugim delovima sveta, pa i na Balkanu.