Zanimljivosti - Srbija

Podsmevali smo se hrani u avionu, a sada nam nedostaje

Ukidanje obroka pridružilo se dugoj listi bolnih tačaka, neprijatnosti i rezova koje danas trpe putnici u avio-prevozu.

Smanjenje troškova u industriji avio-prevoza nije jedini razlog zašto smo ostali bez obroka u avionu. Izbacivanje hrane tokom leta za većinu putnika posledica je što velikih promena u državnim propisima, dizajnu aviona, filmova koji se puštaju tokom leta, poreskih olakšica u industriji, plus zbog povećane brige za zdravlje i bezbednost.

Između ostalog, bezbednosni protokoli i propisi avio-kompanija od 11. septembra promenili su vrste noževa koje letačko osoblje može da koristi u vazduhu. Prostor za čuvanje namirnica u avionima je smanjen kako bi se ubacilo što više sedišta. A avio-kompanije ne služe pojedinu hranu, poput kikirikija, kako bi zaštitile ljude sa alergijama. Obroci su često manji, blaži ili ih uopšte nema.

„Usluga obroka u avionu je nekada bila stvar prestiža“, navodi Henri Hartveld, istraživač u Atmosfer risrč grupi. Danas, „kvalitet je toliko loš da se pitamo: da li rukovodioci avio-kompanija imaju čulo ukusa?“

Niže cene ili obrok

Avio-kompanije dugo su tražile načine da smanje troškove proizvodnje hrane i smanje vreme koje je letačkom osoblju bilo potrebno za pripremu i posluživanje obroka u avionu. U jednom poznatom primeru iz osamdesetih godina, Robert Krendal, tada šef „Amerikan erlajnsa“, hvalio se kako je uklanjanje samo jedne masline iz svake salate avio-kompaniji uštedelo 40.000 dolara godišnje.

Od tada su cena i brzina postali važniji za avio-kompanije od ukusa hrane. Prevoznici kao što su „Singapur erlajns“ ili „Delta“ mogu sebi da dozvole partnerstva sa slavnim kuvarima nosiocima Mišlenovih zvezdica, ali većini kompanija hranu isporučuju ketering servisi koji je pripremaju satima ranije.

„Ljudi su spremni da se odreknu hrane za niske cene karata“, napominje Blejz Vagspak, profesor marketinga na Univerzitetu u Dejtona Biču na Floridi. „Vaša karta vam donosi mesto. Sve preko toga morate da platite.”

Naplaćivanje hrane putnicima u avionu – čak i samo nekoliko dolara za sendvič, kutiju grickalica ili tanjir sa sirom – takođe je način da avio kompanije uštede na porezima. Avionske karte u Sjedinjenim Državama, na primer, podležu federalnoj akcizi od 7,5%, ali se taj porez ne odnosi na naknade za prtljag i hranu u avionu, koje su sve skuplje.

Kavijar i besplatna žvakaća guma

Praksa posluživanja hrane u avionima traje skoro jedan vek, još od 1920-ih stjuardese su putnicima delile žvake da bi im smanjili pritisak u ušima. Rani avioni su toliko poskakivali u letu da su obroci servirani na papirnim tanjirima.

Decenijama su federalne agencije SAD regulisala cene avionskih karata i rute, tako da su avio-kompanije pokušavale da se nametnu uslugom, hranom i vrstom luksuza koji su nudili svojim putnicima.

Sve do 1978. godine, kada je avio-industrija deregulisana, zakon je zahtevao da svaki putnik dobije predjelo, dve vrste povrća, salatu, desert i piće kao deo cene karte.

„Ukusna hrana doprinosi uživanju. Priprema se u četiri kuhinje koje istovremeno rade, gde se jela mogu kuvati u pećnicama za pet minuta“, reklamirao je „Pan Am“ svoje usluge 1958. godine.

Tokom šezdesetih i sedamdesetih, avio-kompanije su rutinski postavljale kuhinje u avione i reklamirale svoje menije kako bi privukle putnike. Govedina je bila poslovna strategija.

„Aviokompanije su se takmičile kvalitetom usluga i pogodnostima. Hrana je bila glavno bojno polje jer su mogućnosti zabave bile ograničenije“, napominje Hartveld. „Avio-kompanije bi imale timove kuvara, sopstvene kuhinje za ketering i reklame za hranu.”

Kako je došlo do deregulacije, avio-kompanije su smanjile cene karata. Ali da bi nadoknadili izgubljeni prihod, smanjili su izbor hrane i druge usluge.

Napadi od 11. septembra ubrzali su sve manje besplatnih obroka u avionima. Avio-kompanije su se suočile sa padom broja putnika i ograničile uslugu obroka tokom leta kao odgovor.

Nekada predmet podsmeha, a sada nam nedostaju

Obroci u avionu su decenijama bili glavna meta podsmeha i kritika, ali sada ljudima nedostaju. Nekoliko stručnjaka iz avio-industrije misle da će se uskoro vratiti u ponudu.

Međutim, realnost je sasvim drugačija za putnike u biznis i prvoj klasi. Moli Brant, šefica odeljenja kulinarskih inovacija za Severnu Ameriku u ketering kompaniji „Gejtgroup“, kaže da je „zlatno doba hrane u avionima tu“. Zavisi samo od toga kojom avio-kompanijom letite i kojom klasom putujete.

Na primer, ako ste u prvoj klasi u Americi, za ručak ćete moći da birate od mediteranske salate, pilećih prsa sa mojo sosom, crnim pirinčem i zelenim bananama, ili testenine sa raguom i rikotom na bazi biljaka. U kompaniji „Delta“ na ponudi su čizburger, tortelini sa spanaćem i sirom ili Hempler salate od dimljenih pilećih prsa.

Nekoliko avio-kompanija čak nudi kavijar putnicima prve klase. Ali većina putnika ovih dana ne dobija čak ni besplatne žvake.