Zanimljivosti - Srbija

Ruski .рф domen najuspešniji IDN domen u istoriji Interneta

Internacionalizovani nazivi internet domena (Internationalized Domain Name - IDN) su nazivi ispisani ne-engleskim pismom. Ono može biti sasvim različito od latinice (arapsko, kinesko pismo, ćirilica i sl.), ali i bazirano na engleskom alfabetu, uz dodatak dijakritičkih znakova kakvi se javljaju u skoro svim evropskim pismima.

Takve znake npr. sadrži i naša latinica (ž, č, ć, š, đ).

Prvi IDN-ovi su se na Internetu pojavili još 2000. u okviru .com i .net domena, a u sledećoj dekadi su se pojavili i neki nacionalni IDN domeni, kao što su japanski .jp i kineski .cn. Međutim, svi su oni dozvoljavali IDN samo na drugom nivou domena, tj. levo od tačke. Tek nedavno je ICANN omogućio da i nacionalni domeni najvišeg nivoa (country code top-level domains - ccTLDs) sadrže IDN i prvi takvi domeni su se pojavili 2010. godine. Do danas ih se na Internetu pojavilo više desetina, među kojima je i naš .срб i, kao najuspešniji među njima, ruski .рф.

Višejezičnost i razvoj lokalnih sadržaja, na lokalnom jeziku i pismu, postali su vrlo važan faktor daljeg razvoja Interneta. EURid (registar evropskog domena najvišeg nivoa, .eu) i UNESCO su nedavno objavili svoj Izveštaj o razvoju internacionalizovanih naziva internet domena u svetu za 2012. godinu, u kome su posebno analizirali nacionalne IDN domene Katara, Saudijske Arabije, Egipta, Republike Koreje i ruski .рф, kao domen koji je postigao neverovatan uspeh za ove nepune dve godine svog postojanja.

Izveštaj ukazuje na to da veličina tržišta i homogenost naroda koji živi na prostorima neke države direktno utiču na uspeh IDN domena. U slučaju Rusije, koja ima skoro 142 miliona stanovnika, 80 posto stanovništva govori ruski kao svoj maternji jezik, a ostalih 20 posto govori čak 180 različitih jezika. Iako su svi jezici zvanično podržani, ipak je ruski jezik taj koji govori preko 113 miliona ljudi. Izveštaj ukazuje na još neke vrlo zanimljive činjenice – u Rusiji se snimi 67 filmova godišnje, i oni se prikazuju u 1.200 bioskopa širom zemlje, dok je čak 70 posto svih muzičkih izdanja domaćeg porekla. Nivo uvoza svega što čini audio-vizuelnu umetnost je jako nizak, što ukazuje na visok nivo kulturne i jezičke homogenosti naroda koji tamo žive.

Jedna od osobenosti ruskog internet tržišta, čiji koreni verovatno leže i u prethodno navedenim činjenicama, je odnos pravnih i fizičkih lica koja registruju domene. Za razliku od Srbije, gde pojedinci registruju u proseku negde oko 23-24 posto naziva internet domena, u Rusiji se taj procenat kreće oko 75,3 posto za .ru i oko 76 posto za .рф domen.

Kada je u novembru 2010. počela slobodna registracija .рф domena, za samo mesec dana je registrovano čak 615.000 naziva ovog ćiriličkog domena. Između decembra 2010. i decembra 2011. broj registrovanih .рф domena je porastao za 54 posto, da bi u decembru 2011. dosegao broj od 937.211 registrovanih naziva domena. Mesečni rast broja registrovanih .рф domena je bio skoro porediv sa rastom .ru domena, koji je mnogo stariji i mnogo bolje etabliran na ruskom internet tržištu.

Kao što to obično biva, kada su posle prve godine nazivi .рф domena stigli na obnovu, 16 posto domena nije obnovljeno, tako da je trenutni broj registrovanih .рф domena 847.553. Međutim, uprkos tom padu, ruski ćirilički domen je ostao ubedljivo najuspešniji IDN domen u istoriji Interneta.