Zanimljivosti - Srbija

Šta se zapravo krije iza društvene mreže koja je od pojave pandemije osvojila svet?

Zoom je gotovo preko noći postao slučajna društvena mreža. U trenutku kada se milijarde ljudi širom sveta socijalno distancira kako bi se smanjila stopa zaraze od Covida-19, nega su počeli da koriste ne samo oni koji učestvuju u poslovnim konferencijama na daljinu, nego su se putem Zooma počeli izvoditi školska i univerzitetska nastava, sportski treninzi, grupne terapije, pa i sveti obredi.

"Svaki dan je rekord", kaže za Blumberg Erik Juan (Eric Yuan), osnivač Zooma koji nije ni sanjao da će jednog dana promeniti svet tehnologije kao što su to učinili divovi poput Fejsbuka i Tvitera. Ljudi su preko noći shvatili koliko im treba platforma poput ove, a Zoom je odjednom postao kritična infrastruktura. Kompanija nije na ‘’vreme i mudro pripremila strategiju razvoja’’, tvrdi Yuan kome trenutni rast predstavlja veliki stres u vođenju biznisa. Nespreman na uspeh, on mora stalno nadograđivati aplikaciju i boriti se s propustima i kritičarima.

Slučajna mreža

Juana je uvek frustrirala udaljenost i zbog toga je odlučio svoj život posvetiti komunikaciji na daljinu. Kao mlađi sin kineskih rudara odrastao je u kineskoj pokrajini Shandong, na poluostrvu koje se proteže u Žuto more. Dok je studirao matematiku i informatiku na Univerzitetu Shandong, morao je da putuje deset sati vozom kako bi se sreo sa svojom devojkom. Zato se oženio već u 22. godini.

Prateći svog idola Bila Gejtsa, odlučio je da se preseli u Silicijumsku dolinu, ali zahtev za vizu mu je odobren tek nakon devetog pokušaja i dve godine upornosti. Njegova karijera je počela u startapu Webex koji je razvijao prototipove videochata. Kompaniju je otkupio Cisco Systems Inc., a u njoj je Yuan postao potpredsednik Odeljenja za inženjering.

No, njegove vizije su se polako počele odvajati od firme. Sa usponom Ajfona uvideo je da kompaniji treba proizvod koji radi na mobilnim telefonima, ali Ciscovo vođstvo nije se s tim složilo.

Juan 2011. godine odlazi i osniva vlastitu kompaniju Zoom Video Communications Inc. Firma sa sedištem u San Hozeu danas ima svoj tim istraživača i u Kini. Zoom je na početku bio privlačan poslovnom sektoru jer je bio neutralna platforma, nevezana za Apple ili Microsoft. Budući da platforma omogućava konferencije do čak 1.000 ljudi, mogu je koristiti i male firme i velike korporacije. Integrisana je sa Skajpom i Slackom, te korisnici mogu dogovoriti i početi sastanke koristeći Outlook, Gmail ili, pak, iCal.

Zoom je besplatan ako svoje sastanke možete održati za manje od 40 minuta i sa maksimalno 100 učesnika. U suprotnom je naknada za njegovo korišćenje 19,99 dolara po sastanku. Aplikacija se takođe prilagođava najboljem signalu, jer Zoom učesnike povezuje s jednim od svojih 17 data centara širom sveta.

Jednostavnost korišćenja brzo je stekla svoje korisnike. Koriste ga čak i političari i druge istaknute osobe za rad od kuće, poput britanskog premijera Borisa Džonsona, bivšeg predsednika američkih saveznih rezervi Alana Grinspena ili, pak, slavni komičar Džimi Falon.

U decembru je broj dnevnih korisnika Zooma bio 10 miliona, a sada je porastao na 200 miliona. Zoom je, piše Market Insajder, 18. marta postao najviše puta skinuta aplikacija u SAD. Nedelju dana ranije bio je 11. na toj listi, a dve sedmice pre 87. U poslednjem mesecu zabeležen je porast dnevnog saobraćaja za 535 odsto na stranici za preuzimanje Zoom.us, pokazala je analiza firme SimilarWeb.

Cene akcija kompanije porasle su za 72 odsto u istom periodu, udvostručivši se od početka februara do kraja marta.

Poređenja radi, cena akcija Zooma u aprilu 2019. godine iznosila je 65 dolara, a Zoom danas trguje deonicama u vrednosti od 159,65 dolara, odnosno po 145 odsto višoj ceni. Pritom treba imati na umu da je od početka ove godine cena akcije kompanije skočila 130 odsto. Tržišna kapitalizacija kompanije iznosi 39 milijardi dolara, odnosno Zoomova vrednost na tržištu 32 puta je veća od prihoda koji se očekuju sledeće godine, što je izuzetno velika razlika čak i za brzorastuću akciju, piše The Street.

Skandali privatnosti

Na početku pandemije, nakon što je krajem januara bio prisiljen da zatvori svoje kancelarije u Kini zbog mera izolacije, Juan je smatrao da će se kriza loše odraziti na njegovo poslovanje. Ali, veliki uzlet usledio je nakon što su Japan i Italija zatvorili škole krajem februara. Zoom je uklonio vremenska ograničenja za besplatni deo svog proizvoda kako bi obrazovne institucije mogle izvoditi nastavu. Kada je broj korisnika Zooma prešao 100 miliona, počeo je shvatati šta je kriza značila za njegovu kompaniju, tvrdi Juan za Blumberg. Zoom je proizašao kao pobednik korona krize.

Ali, upravo zbog svoje popularnosti aplikacija je na stalnoj meti hakerskih napada i uz nju se veže sve više priča o kršenju privatnosti. Recimo, u onoj poslednjoj 15. marta otkriveno je da je više od pola miliona lozinki Zoomovih korisnika ukradeno i prodavano na dark webu.

Poslednja nedelja marta obeležio je niz štetnih otkrića. Consumer Reports je 24. marta detaljno objasnio kako Zoomova politika privatnosti dopušta deljenje sadržaja videochatova sa firmama za praćenje oglasa.

Publikacija je takođe kritikovala alat za praćenje pažnje učesnika koji bi upozoravao ako učesnici sastanka više od 30 sekundi pređu na drugi prozor na svojim računarima. Alat je omogućavao poslodavcima da provere prate li radnici sastanak ili studenti nastavu.

Problemi s privatnošću naterali su neke zemlje da pooštre kontrole. Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova dalo je napomenu svojim zaposlenima da izbegavaju instaliranje Zooma na službene telefone. U SAD je protiv Zooma podignuta zajednička tužba, a u parnici na saveznom sudu u Kaliforniji Zoom se optužuje da nije ‘’pravilno zaštitio lične podatke više od miliona korisnika’’.

Zoom je tek nakon kritika priznao da komunikacija preko ove aplikacije nije kodirana celo vreme. Iz Zooma tvrde da su pojačali bezbednost, te da intenzivno rade na otklanjanju svih problema.