Zanimljivosti - Srbija

Svako ima svoju mernu jedinicu uspeha

Postizanje određenog cilja dovodi do osećaja radosti. S druge strane, ako se osoba oseća da je podbacila, pojaviće se osećanje neuspeha i potištenosti. Na primer, kada završi fakultet, čovek oseća radost zbog završenog posla, ali osećanje uspeha izostaje zbog nedostatka interesovanja za tu profesiju.

Takmičenje s drugima

Ona objašnjava i da socijalni faktori igraju ogromnu ulogu u oblikovanju unutrašnjih standarda koji utiču na to da li ćemo određene aktivnosti doživeti kao uspešne ili ne. Prvi socijalni faktor je naša primarna porodica, potom škola, prijatelji, profesija, mediji... Čovek se često takmiči s drugima i opšti načini procenjivanja svojih i tuđih delatnosti njemu su snažno nametnuti.

Ima mnogo definicija uspeha: za nekoga je to biti bogat, za drugoga biti voljen, imati mnogo dece. Od čega to zavisi?

– Najviše zavisi od toga kako se osećamo kada ostvarimo određeni cilj. Lične težnje su u najvećoj meri uslovljene vrednostima koje generacijama unazad gaji porodica u kojoj smo odrasli. Na primer, obrazovanje, bogatstvo, porodični posao, očuvanje imanja, dostignuća u državnoj službi... Osećanje uspeha često je direktna posledica očekivanja koja smo ispunili ili ne. Međutim, danas je jak uticaj interneta na osećanje uspeha kod deteta, a kasnije i odraslog čoveka. Primećuje se, recimo, tendencija kod mladih da na što lakši način zarade što više para. Školska postignuća više nisu važna. Često na seansama čujem kako im je nešto nedostižno, daleko. Objektivno ne postoji razlog da se osećaju neuspešno. Ciljeve koje postavljaju uslovljeni su sadržajima s društvenih mreža, koje nameću kako treba da izgleda i šta sve treba da ima srećna porodica ili pojedinac – odgovara naša sagovornica.

Zato kaže da je važno da se preispitamo šta je to šta nam zaista treba i šta je to što zaista želimo, čemu težimo i koji su motivi koji nas vode. Takođe je bitno da definišemo šta je to realno i moguće na putu dostizanja ciljeva.

Objektivno sagledavanje mogućnosti čuva nam energiju i obezbeđuje da izaberemo odgovarajuće aktivnosti koje će nas odvesti do cilja, a onda i do osećaja uspeha.

Vreme za preispitivanje

Na primer, ako se čovek oseća neuspešno u profesiji kojom se bavi, potrebno je da preispita da li je tu profesiju birao sam ili pod uticajem drugih, kako se oseća dok to radi, šta je zbog posla zapostavio, kako se oseća u kolektivu u kome radi, da li je zadovoljan primanjima, da li postoji nešto drugo što ga interesuje, koliko je zadovoljan radnim vremenom...

Osvrt na ove okolnosti dalje vodi do preuzimanja odgovornosti za svoje učešće u tom procesu. Tada se i pored osećaja neuspeha doživi olakšanje i oslobodi energija za postavljanje novih ciljeva, objektivno planiranje aktivnosti i preduzimanje odgovarajućih koraka.

Dragana Ivković na osnovu iskustva u psihoterapiji sa svojim klijentima izdvaja da je mnogima najvažnije osećanje da budu autentični, da žive u skladu s onim što jesu, svesni svojih potreba, osećanja, mogućnosti. Naravno i da budu spremni da preuzmu odgovornost za svoja osećanja i ponašanja.

Pitanja na putu ka uspehu

Tokom života mi menjamo percepciju sopstvenih vrednosti, preispitujemo postavljene ciljeve, osvešćujemo potrebe. Da li nam je to čemu težimo zaista i koliko važno? Da li smo spremni da se žrtvujemo za ostvarenje tih ciljeva? Da li realno to možemo u ovom trenutku? Kako ćemo se osećati ako uradimo nešto što se od nas očekuje? Ovo su neka od pitanja koja nam mogu pomoći na putu do osećanja uspeha.