Reč „vertiporto" nastala je ne bi li definisala aerodrome na koje sleću "vtol" vozila koja uzleću i sleću vertikalno (electric vertical take-off and landing) a koji se jednostavnije zovu aerotaksijima.
Onaj u Rimu ima karakteristike koje su jedinstvene u Evropi, a u Milanu se ta vrsta aerodroma tek gradi, dok su se i drugi gradovi kandidovali da postanu centri takozvanog „naprednog kretanja".
Prošle godine je otvoren prvi vertiporto u Rimu čime je Italija zvanično ušla u doba Urban Air Mobility UAM tj. javnog prevoza vazdušnim putem. To znači da se ova zemlja priprema za uvođenje aerotaksija.
Glavni grad Italije je, zahvaljujući strukturi koju su realizovali aerodromi Rima u zoni međunarodnog aerodroma Fjumićino, predvideo ovu vrstu usluge ove godine ali to za sada još nije realizovano.
I Milano se sprema da na delu neba iznad grada prihvati leteće taksije nakon što su Sea i Skyports potpisali ugovor u julu ove godine sa Liliumom koji je jedan od proizvođača letećih taksija, što će dovesti do uvođenja ove vrste javnog prevoza na nebu iznad regiona Lombardije i u čitavoj severnoj Italiji.
Vertiporti letećih taksija u Rimu
Aerodrom tj.vertiporto u Rimu je infrastruktura na oko 5.500 kvadratnih metara a prvi probni let obavljen je 2022. na električnom letećem taksiju Volocopter 2X jedne startap kompanije iz Nemačke. Električni aerotaksi, model VoloCity je uzleteo zahvaljujući snazi 18 motora sa električnom baterijom, leteći 40 kilometara na sat u trajanju od pet minuta i na visini od 40 metara.
Ovaj test obavljen pre dve godine je samo prvi korak u širem ekosistemu gradskog transporta koji će smanjiti širenje CO2 i akustičku zagađenost jer motori vrlo tiho bruje pri poletanju i uzletanju dok su pri letenju nečujni, a od Rimskog aerodroma Fjumićino do centra grada leteli bi 20 minuta.
I mada je bilo predviđeno da će taksi poleteti već ove godine, te redovno leteti za vreme 2025. koja je godina jubileja u Rimu u kome se očekuje preko 30 miliona turista, to se još nije dogodilo.
Takođe je poletanje bilo predviđeno do 2026. godine u Milanu u kome se odigravaju Zimske olimpijske igre te godine, a do 2030. u Italiji se nadaju da će svakodnevno da se prevozi 2.000 putnika koji će koristiti ove leteće taksije u Milanu i okolini. I grad Kjođa želi da otvori svoj vertiporto kao i Pjaćenca i oni se nadaju da će to biti u naredne dve godine.
Šta kaže Evropska agencija za avionsku sigurnost
Evropska agencija za avionsku sigurnost (EASA) objašnjava da su vertipori namenjene zone koje pružaju potrebne infrastrukture za avionski saobraćaj ljudi i robe na siguran način a putem Vtol-a. Da bi bili realizovani potrebno je da budu lako pristupačni, sa dobrom povezaošću od i ka ulicama, železničkim stanicama i metroima te autobusima i sl. Moguće ih je realizovati na nivou ulica ali i na krovovima zgrada.
U Rimu se radi na tome da se pronađu sigurne zone koje će takođe biti isplatljive rimskim kompanijama. Rimski vertiporto poseduje tri specifične karakteristike koje ga čine jedinstvenim u Evropi: nalazi se unutar jedne velike aerodromske strukture (Međunarodni aerodrom „Leonardo da Vinči"), predviđa jednu infrastrukturu za električno punjenje "e-vtol-a" i istovremeno je i regulatorni sandbox tj. kontrolisano okruženje u kojem se mogu sprovoditi testovi i studije i na avionima i na tehnologijama punjenja.
Na rimskom aerodromu će biti realizovana čekaonica za putnike u kojoj će biti i restoran.
Vertiporti u Milanu
Što se Milana tiče, opština Milano je zajedno sa Sea, – kompanija koja upravlja milanskim aerodromima, predviđa rođenje jednog važnog vertiporta na Malpensi koji će se zvati mini-hab dok bi oni gradski trebalo da budu vrlo mali, tri do četiri kvadratna metra. Cilj, iako vreme sve brže prolazi, jeste da se izgrade do početka Zimskih olimpijskih igara Milano Kortina 2026.
Politehnički univerzitet u Milanu je analizirao gde bi mogli da budu smešteni vertiporti u zoni Milana i izdvojio 17 zona, jednu na Malpensi, jednu na aerodromu Linate, devet u samom gradu i šest u regionu.
Vožnja letećim taksijem bi trebalo da košta od 120 do 150 evra da bi se posle cena spustila na 80 od aerodroma do centra grada. Leteći taksi koga bi napravila firma Lilium a koja čeka dozvolu od Easea i Faa (Federalne avionske administracije) u Americi, prevozila bi od dvoje do sedmoro ljudi sa brzinom od 300 kilometara na sat i mogla bi da pređe 190 kilometara.
Do sada je naručeno 796 ovakvih taksija od koji 100 od avionske kompanije Saudia. Da bi sve ovo bilo moguće u Milanu će ubrzo da se stvori nova kompanija u kojoj će "Sea" imati 51% odgovornosti, Skyport 30%, a dva aerodroma koji su i akcionari Sea, 19%.
Ova kompanija će se baviti izgradnjom i upravljanjem pistama i infrastrukturama koje su potrebne za uzletanje i sletanje električnih aerotaksija. Da bi se izgradila prva četiri vertiporta predviđeno je da se uloži 30 miliona evra. Do 2030. smatra se da će zarada biti veća od 13 miliona.
A šta su to leteći skuteri?
Zove se Jetson One i pravi se u Arecu, dostiže brzinu od 100 km na sat i leti na visini od 400 metara. Ovo je dron sa jednim mestom koji uzleće i sleće vertikalno i prvi je u novoj klasi letećih ultra-lakih vozila koji će se koristiti svakodnevno na nebu iznad gradova u Italiji.
Jetson One je pripada istoimenoj švedskoj kompaniji ali se proizvodi u Arecu. Do sada ih je prodato 400, a sa isporukama će biti započeto krajem ove godine. Za sada će biti korišćen u sportske svrhe na privatnim aerodromima a planovi za naredne godine su mnogo ambiciozniji.
Iz kompanije kažu da će u budućnosti biti korišćen za transport organa i krvi, za gradski prevoz, sa navodnjavanje polja i sl. Jetson One može da se vozi dvadeset minuta, teret koji može da ponese je 95 kilograma, brzina mu je 102 kilometra na sat, a dostiže visinu od 405 metara a cena mu je oko 100.000 evra.
I dok se čekaju međunarodne dozvole i prilagođavanje infrastruktura ovim novim letelicama, Italija i ostatak sveta se bliže onome što je nekada bio samo naučnofantastični film, a danas vrlo bliska budućnost.