Zanimljivosti - Srbija

Zašto više država ne koristi plastične novčanice?

Kanadska banka počinje sa prometom plastičnih novčanica u vrednosti od 100 kanadskih dolara u borbi proiv falsifikovanja i smanjenja troškova.

Zbog čega više država ne koristi plastični novac?

Na prvi pogled, plastične novčanice imaju mnoge prednosti. Traju mnogo duže, i ne prpljaju se brzo, a najveća prednost je u zemljama sa toplom klimom i znojavim džepovima.

- Tropska klima je izazovno okruženje za novčanice, posebno zbog visoke vlažnosti i visokih temperatura - kaže istraživač polimera Staneta Straus.

Tropska klima izaziva da papir apsorbuje vlagu čime nastaje prljavština i papir propada. Plastične beleške, sa druge strane, ne upija vlagu. Moglo bi se reći da je polimer pobedio papir u pogledu čistoće i istrajnosti u svim klimatskim uslovima, ali ova prednost polimera se još više izdvaja u tropskim klimatskim uslovima.

Kanada ima sigurnost, ekonomičnost, kao i sve ostale uslove za donošenje odluke da se pređe na plastični novac.

Kada je period falsivikovanja novca zahvatio Kanadu od 2001. do 2004. godine krivica je stavljena na novčanice od 5 i 10 kanadskih dolara koje su štampane 2001. i 2002. godine i za koje se smatralo da imaju isuviše malo bezbednosnih funkcija.

Polimer tehnologija je prvi put uvedena u Australiji 1988. godine, i te iste godine je već dobro uspostavljen sistem funkcionisanja, kao i bezbednosni sistem kao sto su transparentni prozori i mikroprinteri vodenog žiga, a to je izgledalo kao rešenja problema u Kanadi sa falsifikovanjem novca. Kanada tvrdi da je novčanica od 100 kanadskih dolara najnaprednija novčanica na svetu, uključujući i hologram u okviru transparentnog prozora. Ona takođe pokazuje krug brojeva koji odgovaraju vrednosti denominacije kada se drži na svetlosti.

Plastična novčanica u vrednosti od 50 kanadskih dolara biće u funkciji u martu 2012. godine, a novčanica od 20 kanadsih dolara krajem 2012. godine. Nove plastične novčanice u vrednosti od 5 i 10 kanadskih dolara će biti takođe uvedene, i tako će sav kanadski novac biti štampam u plastičnoj verziji.

Recikliranje

Nove novčanice trajaće dva i po puta duže od papirnog novca. Novčanice od 20 kanadskih dolara, koje u Kanadi najviše cirkulišu, trebalo bi da imaju životni vek najmanje 7 godina. To će smanjiti troškove proizvodnje, jer će se manje novčanica praviti, a plastika se takođe može reciklirati na kraju životnog veka.

Mnoge novčanice su napravljene od pamuka, tako je u SAD-u dolar napravljen od 75 posto pamuka, za šta je potrebno uzeti velike količine pesticida i vode za proizvodnju.

Pitanje je zašto onda više zemalja ne koristi ovu tehnologiju proizvodnje plastičnog novca?

Danas 23 države koristi plastični novac, ali samo 6 država je sve apoene pretvorilo u plastičnu verziju.

Tom Hokenhul, kustos u britanskom muzeju izložbe ”Moderan novac” kaže da je jedan od razloga zašto se zatvara era papirnog novca - bezbednost. U današnje vreme papir je mnogo sigurniji nego što je bio ranije, i zato novu novčanicu on 50 funti znatno je teže falsifikovati. U međuvremenu, falsifikatori napreduju što se tiče polimera.

- Polimer je veoma teško falsifikovati, ali to ne sprečava ljude da naprave dobru imitaciju koja se pojavljuje s vremena na vreme - kaže Hokenhul. On takođe ukazuje na neke značajne nedostatke plastičnog novca:

• nekoliko puta su teže;
• klizave su, što omogućava teže rukovanje novcem;
• neke manje razvijene zemlje nemaju objekte za recikliranje plastičnog novca, pa ako se zapale dolazi do zagađivanja vazduha.

Pored toga, proizvesti plastični novac za kratko vreme jako puno košta, što bi mogao biti nedostatak nerazvijene zemlje. Dobitak od plastičnog novca dolazi tokom vremena.

Još jedan od faktora je konzervativizam centralnih banaka. Centralne banke su veoma konzervativne institucije - kaže Stane Straus. Ljudi donose odluku pretvaranja u plastični novac, delimično ili potpuno, ali na sopstveni rizik. Mnoge centralne banke će sačekati da druge banke konvertuju novac, zatim će i one slediti taj postupak.